Jovana se baš unervozila.
To je bilo jako glupo. Ništa novo, ništa nepoznato, niti nešto što ona sama nije odlučila da uradi. Ali ipak! Frka!
- Šta ti je ljubavi! Hodaš ko tigar u kavezu, tigrica mislim. Grrrrr! Ajde sedi već jednom. Ima još vremena. Pa, tek je podne. Dođi kod Goksija u krevet . Znam šta će ti prijati. Izmasiraću ti stopala, a, šta kažeš, ajde, ajde, vidim ti osmeh, ne pretvaraj se! Tako lepo, lezi, opusti se, daj Goksiju tu tvoju prelepu nožicu, sad će Goksi da ubode sve čakre, mantre i ostale bocke. Masaža je zakon! (more…)

Jovana, eh Jovana. Nikako ne može da je se zasiti.

Čudo jedno. Da mu je neko pričao da će zaglaviti sa jednom ribom tako dugo, ono kao furaju, kako god… ne, ne bi verovao. U njegovom mestu, nema toga, zajedno si sa ribom 2-3 godine i nema šta – ženidba, deca. Tako je i on zamišljao svoj život pre 10-ak godina. Sad u 29-oj godini ne zamišlja ništa – sem ponekad Jovanu, golu u razčičitim pozama.

Nagazio je do daske. Marko je dremao pored njega.
Nisu se baš ovajdili danas, samo 2 kompjutera, 1 televizor i sitnurije , mobilni i ostale gluposti. Druga ekipa je danas ubola gde treba, džip je bio njihov. (more…)

Bata je starovao motor. Najpre da pokupi Marka! Marko je marketing manager u firmi i obično njih dvojica rade u paru. Čuj, marketing manager!

Umirao je od smeha, kad Marko počne da deli vizitke i da objašnjava da u današnje vreme, nema uspešne firme bez dobrog marketing manager-a. U suštini, njegov posao u firmi je bio ubedljivo najbolji – birao je promoterke, na primer. A kako je Marko to isticao u društvu – on je temeljna osoba, kad nešto radi, radi to do kraja. Što bi značilo, u prevodu – razgovor za posao i testiranje se obavlja kod njega u krevetu. Nema te promoterke, koja je radila ili radi u firmi a da je on prvo nije overio – posle je naravno morala i da mu pospremi stan, opere sudove i veš i tako to, da je vidi na delu. Vodio je on računa, koja god od devojaka uđe u uži izbor za testiranje, prvo na sanitarni pregled pa kod njega. Sve po zakonu. (more…)

Otvorio je oči. Uvek se lako budio, bez obzira koliko je san trajao, da li se odmorio ili su se još osećali ožiljci prethodnog dana. To je jednostavno bilo tako. I drago mu je bilo zbog toga. Nije da je on neka odgovorna osoba, čak nasuprot, ….. odgovornost – šta je to, obično se smešio zagonetno, kad čuje tu reč.

Opet, bilo je situacija, kao ova danas, kad je bolje ne razmišljati uopšte. Da li si odgovorna osoba ili ne, to pitanje se i ne postavlja. Jednostavno je . Telefon zazvoni, dobiješ instrukcije, samo jednom. Bolje bi ti bilo da sve dobro zapamtiš, nema popravke. I onda uradiš sve šta ti je rečeno, kako je ti rečeno i najvažnije, kada ti je rečeno. Ništa više. Bez odgovornosti, bez razmišljanja – tačno, precizno, efikasno. To je to! Takav je to posao. Kada bi mogao da priča šta radi, da zaradi, verovatno bi većina rekla da je to sve drugo samo ne posao. Sve to zavisi, kako posmatraš život, šta želiš od njega. Što se njega tiče, bio je siguran da on pojma nema šta hoće u životu, da nema ni neki definisan stav, još manje plan za budućnost, cilj ili neku životnu folozofiju. Novac, to je to! (more…)