Gde si Ines, kućo stara

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama, moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
jer jos ti je soba topla….,

Sećaš li se, draga moja Ines! Kako je to nekada bilo. Nekada davno, toliko davno – u prošlom veku, zar ne!
Da li još čitaš poeziju u polumraku, oborenog pogleda, onako kroz trepavice. Da li dišeš isprekidano, uz uzdahe, duboke, preduboke, iznedrene iz skrivenih ponora tvoje duše. Da li oni razdragani leptirići, koji su lepetali svojim nežnim krilima, po tvojoj utrobi, da li još uvek mogu da uzlete ili su im krila polomljena? Da se nisu pretvorili u pirane, zuba krvavih, zabijenih u tvoju utrobu.
Daj, Ines, ne tupi, popij bromazepam ili šta već imaš, odslušaj Radeta, pusti koju suzu, eh, Rade je to i pravac u apoteku po lekove ili kod doktora, ako uopšte imaš šanse da stigneš na red danas. Srce čuka, preskače, pritisak udario u sve redom, od malog mozga po do čeonih režnjeva. Pusti sve to. Replay!

Kako li danas zvuči, Ines? Da li je, onako, bljak? A nekada smo sve mi bile Ines. Momci, nisu baš svi bili Rade, ali bilo ih je. Bilo je to vreme, vreme ploča, duvanskog dima, rakije, vina i koječega…

Bilo pa prošlo. I Rade danas nije ono što je bio. Trudi se glumi, snima filmove, osniva pozorišta. Bori se, mlada žena, deca su tu, hvala bogu.

Piše Rade i knjige.

Knjiga je autobiografija, piše Rade o svom životu – nema šanse da ne nađete naku asocijaciju, da se setite, da li ste spremni za to, da li to želite?
Nemojte čitati ovu knigu, ako ne volite Radeta Šerbedžiju, njegovu poeziju i glumu. Nemojte je čitati ako niste iz onog prošlog veka. Nemojte je čitati ako niste setni i romantični.

Nije to baš ni neko remek delo. Sam autor je ne nekim mestima, naglašavao da je pisana na brzinu. Rokovi -ko će ga znati. Tu i tamo će vam zasmetati dramaturške nedoslednosti, nedorečenosti.

S druge strane, ako želite da se setite, da otvarate rane, tako bolne, rane koje nisu ni zarasle, onda je obavezno pročitajte. Ako ste željni da saznate, kako je to bilo nekada a ne postoji više nigde, ni taj prostor, ni to vreme, ništa ni nalik, opda je pročitajte.
Ima politike, malo, vrlo malo, koliko je to moguće, s obzirom na tematiku. Ima mnogo uspomena, ličnih i zajedničkih.

Ali, …..

Ako zaželite, bar za trenutak da izađete iz ove dimenzije, da se vratite jedan vek unazad u državu koje više nema, u mladost, koja je prohujala, onda zaboravite šta sam rekla o knjizi i pročitajte je što pre.

Do poslednjeg daha – Rade šerbedžija, izdanje Samizdat B92

A ti Ines, dade li se ili se predade? Nemoj da mi kažeš, ne želim ni da čujem. Šta god da je – samo želim da ti kažem –

Pa to je krasno!

14 COMMENTS

  1. Draga moja Queen, nadam se da si uspela ovog puta da odslušaš snimke i da nisi imala problema sa zaštićenim autorskim pravima. Kniga je čisto biografska, ali budi uspomene na neka davna vremena.

  2. Zanimljivo, nikad nisam volio Šerbedžiju, Indekse, Čolića, Rundeka, Olivera Dragojevića..i sve te neke likove iz te bliske prošlosti, koji su tu bili nešto..umjetnici, face, boemi..uopšte, ne volim taj ex yu šmek, sve je to bilo isfolirano.

    Hoću u Australiju 🙂 Hoću, hoću, hoću 🙂

    I ne volim tu očiglednu romantiku. Gadi mi se. Treba mi živog mesa, ne može svako da piše poeziju. A to je osnovni problem prošlosti prošlih likova prošle države: svi bi da budu pjesnici i boemi. Fuj 🙂

    Realno, od sve zaostavštine te države gotivim jedino Krigera iz Otpisanih. Kakva faca! 😀

    Šta sam htio da napišem-ubij me ako znam 🙂

  3. PO pravilu komentar kod tebe pišem dvaput. Ovaj spamer me ubi.
    Pročitala sam knjigu, u meni je probudila mnoge uspomene, sačuvala neke trenutke koji su pretili da budi zaboravljeni…
    Ali, Rade je Šerbedžija tek na sceni, sjajan glumac. U književnosti je tek Rade. Ima štofa da se čita, ali nije – Šerbedžija!

  4. Ha, ha, Krieger, gde se seti toga, stvano si faca Milko, svaka ti čast. A šta ćeš u Australiji? Onako turistički?
    U pravu si, ko je video vajde od romanike.

  5. Sorry Miljo, i ja mrzim te anti-spamerske fazone. U početku nisam imala, ali se navadiše neki i to iz voljene mi majčice Rusije, gde me nađoše samo, ubiše me u pojam, pa sam morala da uključim.
    Što se tvog komentara tiče, to je to, potpuno se slažem, knjiga mi se uopšte nije toliko dopala, koliko moje emocije i sećanja, koje su pojedini opisi izazvali. Ines je ipak simbol mnogih mladosti, pa i moje (bar u nekim momentima).
    Inače, nisam generalno gledano taj fazon.

  6. Pa to je krasno! 🙂

    Šta fali nostalgiji i patetici? 😉 Meni se dopadaju Šerbedžijini nastupi (mislim, i kada je pevač i recitator). Knjigu nisam pročitala, i sve ne znam da li da je i uzimam. Doduše, tako sam se dvoumila i kada je sa L. Morosinom izdao album “Orihi, orihi”, pa na kraju se ispostavilo da su pesme sasvim slušljive 🙂

  7. Beše Pera Zubac? “Ne bi mu zubi…Kad bi znao skim noćas…” Ma svaka mu čast, mnogo nas je zadužio Rade (Milko pojma nema, objasniću mu jednom prilikom) Jedino je istina da je muzička podloga na ploči bila totalan treš… Ali ko je još obraćao pažnju na takve detalje? Imali smo PUNE RUKE pametnijeg posla.

  8. Branislava, ništa ne fali, ko voli, ni meni ne smeta, naprotiv. Sva sam se rastočila dok sam čitala knjigu i prisećala se i tako to.

    Što se tiče knjige, ne znam šta da ti kažem, ne mogu da je preporučim, mene je više asocirala na Radetove performanse i vreme, kada su se slušale njegove ploče. Sama knjiga po meni samo tako ima smisla. Ili koga interesuje Radetova biografija. Neki drugi razlog za preporuku, ne postoji.

  9. Ih, Pero Zubac nego šta. Svaka čast i tebi i njemu.
    Zadužili nam mladost ti ljudi.
    Verovatno si u pravu za muzičku podlogu, ali pusti priču, sam si rekao, ko je na to mislio.
    A sad što se Milka tiče, možda bi stvarno mogao da mu nešto malo objasniš, edukacija je zakon a Milko je dušica 🙂

  10. Cula sam za knjigu i ne znam zasto, odmah mi se javila zelja da je ne kupujem, ako mi padne ruku, procitacu je, naravno…nekako, neka ostane Ines i to neko vreme, fuj sto rece huskac Milko 😛 i gotovo 🙂

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *