beleg

     

    beleg – starosrpka i južnoslovenska reč *bělěgъ

    Iako je u pisanoj upotrebi veoma dugo, XIV vek, i osnova je za mnoge druge reči, za sada nema dokaza da je praslovenska reč kada je zvanična etimologija u pitanju.

    • znak, obeležje, karakteristika
    • ožiljak
    • pečat

    Objašnjenje, koje se najčešće prihvata kao verodostojno (vidi P.Skok) da je reč preuzeta iz mongolskog – balga, preko nekih severnoturkijskih dijalekata u značenju – mudrost znanje.

    bilmek – turski, znati, nastao iz navedenog korena, kao i naša reč!! Nema dokaza za direktnu vezu ove naše i turske reči.  (vidi bilmez)

    bijel, bijela, praslov.bělъ – beo je drugi pravac na kome se može tražiti i slediti poreklo ove reči.

    vidi – zabela

    “…postao od bio, bijela, te je upravo, što se bijeli, što se vidi, što udara u oči … po čemu se što poznaje (a može biti i crno) Daničić

    Naravno, u našoj stručnoj javnosti uvek se radije  razrađuju one teorije, koje poništavaju dokaze o drevnosti srpskog jezika a objašnjenja o poreklu reči vide u preuzimanju iz drugih jezika.

    Skok daje pomalo “fantastično” objašnjenje da je reč ušla u naš jezik preko avarskog jezika. Naime avarska plemena su obeležavala posebnim znakom pripadnike slovenskih plemena, da bi ih prepoznali !?!

    Reč je veoma tvorbena u srpskom jeziku:

    glagoli: obeležiti, obeležavati, zabeležiti, pribeležiti

    imenice: beleška, beležnik, obeležje

     

     

    Synonyms:
    ožiljak, obeležje, znak
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleArilje
    Next articlezamečanije