belo (boja)

     

    belo – starosrpska reč

    U bijelu dvoru Lazarovu..

    prasl.  bělъ (rus. bélyj, polj. biały, bug. bjal, lužičko srpski bely) sanskrit bhālam: sjaj

    bijeli dan – svetli, sunčan dan

    Nećeš moći noću spavati a kamoli na bijelome danu.

    Zora bijela praska.

    indoevropski koren *bhel – izveden od *bha– blistati

    staropruski – ballo

    iili –  alvis (veza – olovo, metal svetle, bele boje)

    gotski – bala, belo, svetlo, sjajno

    Latinski jezik ima 2  odrednice za belu boju u zavisnosti da li poseduje kvalitet sjaja ili ne:

    candudus – belo sa sjajem

    albus – belo bez sjaja

    (vidi M.Ivić – Boje u jeziku, lingvistički ogledi)

    staroislandski – bal, plamen

    keltski – *belos, svetao, blistav

    grč. phalos

    eng. bald, ćelav, kome se presijava glava

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlesneg
    Next articlevran