budža

     

    1. budža – batina, drvo, palica, kijača

    budžast – nalik na batinu, palicu

    2.    važna osoba, neko ko donosi odluke

    3.      muški polni organ

    Poreklo ove reči se objašnjava kao turcizam što je veoma čest slučaj kod nas. Homonimija postoji : turcizam od arapske reči rupa, jama; arapski gubb – duboka jama, bunar. Izvedena reč – budžak –  ugao, čošak. A.Škaljić Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku.

    Međutim postoje i starosrpske i praslovenske odrednice koje imaju više smisla i u fonetskom a pogotovu u semantičkom smislu.

    bučka – štap

    bućkalo – štap kojim se udara po vodi  da bi se ulovile ribe; bućkalo za soma

    bucati– praslovenski, sveslovenski i strosrpski glagol (razbucati) udarati batinom
    rus. – буцать; бухать
    bučka – sud u kome se mleko udara da bi se razdvojilo maslo (puter) od mleka

    bučkati, bućkati – razbijati mleko, udarati štapom po mleku

     

    Synonyms:
    štap
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleNeda
    Next articlebućkuriš