čudo

     

    praslovenska, starosrpska i staroslovenska reč – čudo

    Čudo je po svoj prilici praindoeveropska reč.” – Poreklo i izvorno značenje slovenske reči čudo, Aleksandar Loma

    indev. – * keudos, keudes-  se u većini etimoloških rečnika dovodi u vezu sa starogrčkom reči kudos.

    W.Porzig navodi da je reč čudo dokaz o praistorijskim vezama!? slovenskih (srpskog)jezika i grčkog jezika.

    columns-801715_960_720Reč je prisutna kod Homera i odnosi se na nepobedivost pojedinih junaka, koja nastaje nakon intervencije bogova. Reč je arhaizam i ne spada u aktivan vokabular grčkog jezika već milenijumima. Prevodioci su značenje ove reči, prilikom prevoda Homerovih epova, izvlačili iz konteksta. (A.Loma, isto str.9)

    Čudno čudo kažu, čudo neviđeno, čudo hudo, čudna mi čuda, čuda velikoga…, su izrazi i fraze, veoma zastupljeni u našoj tradiciji i usmenoj književnosti.

    Imenica čudo je izvedena od glagola čuti

    indev.- * qeu-, čuti, paziti na nešto, osetiti

    (U Homerovskim epovima, svako čudo, odnosno intervencija bogova se čuje, najvaljen je najčešće grmljavinom ili nekim drugim znamenjem).

    eng.- miracle

    od starofrancuske, odnossno latinske reči:

    lat. – miro, mirare, čuditi se, diviti se,  smejati se

    * smerah, smayate, vidi  smejati se

     

    « Back to Glossary Index