daća, podušje

     

    daća – starosrpska reč

    izvedena od praslovenskog i sveslovenskog galgola – dati

    rus. дань u značenju danak

    • daća, danak – ono što se plaća državi, vlasti

    Povraćajte svima duge, komu harač, harač, komu daću, daću, komu strah, strah!

    Jedan ćaća puno dužan daća, agi mobu a sudiji globu! Daničić

      • gozba, što po narodnom običaju, kad ko umre, daju kućani na čast mrtvomu, Daničić

    Uzdiše ko siroče za daćom!

    Gotovo svuda u Srbiji daje se mrtvima pet puta za dušu. To se zove podušje ili daća… Daća se dakle daje a) kad se mrtvac ukopa b) drugi dan po ukopu ili u prvu subotu v) četrdesetnica g) polugodnica d) godina; M.Đ.Milićević

    • dar; od tog značenja je nastala reč u negativnom značenju nedaća

    lat. donum – poklon od glagola do, dare, dati se često dovidi u vezu sa sa srpskom reči daća, danak, dati;

    staroind. dadami – dajem

    avest. daditi -daje

    • svinjska daća (novijeg datuma, Banat) – gozba prilikom klanja svinja, vidi  Rečnik srpskih govora Vojvodine, Matica srpska Novi Sad

     

     

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlebeležiti, beležnica
    Next articlebitanga