duga

     

    duga luk šaroviti, koji se vidi na nebu s one strane gde je kiša, ako sunce sja za leđima onome koji gleda;

    Prikazati će se luk duge moje.. Daničić, Rečnik

    Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe postalo bi muško.

    Kad se pokaže duga, kašto djeca pevaju:

    Ko ne vidi duge

    Ne videla ga majka

    Do Petrova danka. Vuk, Rečnik

    duga poreklo i značenje rečiduga- praslovenska, sveslovenska i starosrpka reč

    prasl.- *doga

    Neki etimolozi povezuju reč duga sa praindoev. – * dhengh-, pokrivati

    litvanski – dengti,  pokrivati; danga, poklopac

    Provobitno značenje je luk, zavoj, savijen predmet od drveta a u litvanskom i staropruskom jeziku dangus znači nebo.

    Homonimija sa oblikom prideva  dug, duga (žen.rod), razlika u akcentovanju, dužini vokala

    duga– reč koja je imala veoma važno mitološko značenje u starosrpskom i sveslovenskom predanju.

    Narodni nazivi za dugu u slovenskoj tradiciji: duga, rajska duga, rajduga, veselka, božji luk, božji pojas, babin pojas, pojas samovila, Bogorodičin pojas, krasa; jasna, jasnica (predskazuje lepo, vedro vreme), vedra, vedrana;

    duga simbolika i značenje rečiPostoji verovanje kod svih slovenskih naroda da duga isisava vodu, pije iz reka, jezera, vodenih površina. Zato se često povezuje sa zmajem i naziva se smuk. To je ujedno objašnjenje za pojave kada sa neba padaju žabe i ribe, usisao ih je zmaj odnosno duga.

    Simbol je dobre letine i plodnosti.

    U istočnoj Srbiji dvostruku dugu nazivaju blizanac, a smatraju da se po svežini boja i širini duginih traka, okrenutih prema zemlji, može predvideti letina na zemlji, a po dugi okrenutoj prema nebu – letina na onome svetu. Slovenska mitologija, enciklopedijski rečnik, S.Tolstoj, LJ, Radanković, str. 167

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleletimice
    Next articlejamačno