glagol

    glagol, imenica muški rod

    značenje reči glagol

    • promenljive vrste reči koje označavaju u srpskom jeziku radnju, stanje i zbivanje;

    onaj dio od govora kojijem se u predikatu pokazuje da subjekat nesto radi ili nekako biva, Daničić Rečnik

    • naziv slova g u starosrpskim azbukama, glagoljici i ćirilici, glagolj i broja 4

    glagol slovo broj 4 glagoljica foto

    Primeri upotrebe reči glagol:

    1.Prema glagolskom vidu glagoli mogu biti svršeni i nesvršeni. Načini su potencijal i imperativ.

    Глаголи збивања показују дешавања која нису узрокована свесном вољом , чак ни кад се односе на човека : грмети, севати, трулити; …

    Razlaganje punoznačnog glagola na glagol koji ima opšte značenje i glagolsku imenicu izvedenu od tog punoznačnog glagola naziva se dekomponovanje …

     Đekoji prosti glagoli u vremenu davno prošavšemu . . . Vuk

    1. Glagolj je bilo slovo koje se koristilo za pisanje glasa G, a značilo je “govorim”. Kasnije je ta riječ uzeta za označavanje cijelog niza pojmova kao što su “čitati”, “govoriti”, “čitati glagoljicu”, “služiti misu na glagoljici”, “govoriti crkvenoslavenski (glagoljati)”.

    Pogledaj: kako su nastale reči zarez i zapeta

    Poreklo reči glagol:

    praslovenska, starosrpska i staroslovenska  reč – glagol, golgola

    izvedena od  *golgoljati , stsl. glagolati

    glagolati, glagolem – govoriti

    глаго̀ља̑ш , глагоља́ша , m.   у  Далмацији се глагољаши   зову кршћански попови који Славенски мису говоре (службу служе) Vuk, Rečnik

    rus. gologólit’

    Nije narodna reč nego staroslovenska(Daničić) i kao takva, jedna od onih koje je ušle u standardni jezik zahvaljujući Đuri Daničiću, Vuk je izričito bio protivnik bilo kakvog unosa staroslovenskih reči iako nije bio dosledan u tome.

    U osnovi  – glas, odnosno  tvorbeni slog gla –

    glagoljica – starosrpsko pismo, reč nastala od glagolati u značenju govoriti

    « Back to Glossary Index