nada

    nada – imenica, ženski rod

    značenje reči nada:

    1. iščekivanje da se nešto dogodi, da se ispuni želja, vera u dobar ishod nekog događaja

    2. poverenje, uzdanje u nekoga

    3. osoba, ideja od koje se mnogo očekuje, u koju se ima poverenja

    4. žensko lično ime

    izvedenice:

    • iznenada, beznađe

    Onomastika:

    • Nada, Nadežda, Nadica, Nađa,
    • Nad, Nadislav, Nadihna, Nadiša, Nenad (nenadan, iznenadni slučaj), Nenadej, Nenadin; Grković, Rečnik ličnih imena kod Srba

    Zanimljivo:

    Ime Nada nije narodno – starosrpsko ime.

    Preuzeto je, kao religijski pojam sa širenjem hrišćanstva. Nada je  jedna od važnijih hriščanskih vrlina. Prevod  imena se sa grčkog govornog područja proširilo na druga govorna područja.

    Pod ruskom uticajem porasla je popularnost ovog imena u prethodnom veku. U ruskom jeziku žensko ime Nadežda datira iz 9.veka.

    Postoje varijante i u drugim jezicima: Nadia, Nadine na engleskom, francuskom, nemačkom govornom području.

    Bonus:

    limb – značenje i poreklo reči

    nada limb srpski rečnik

    primeri upotrebe:

    1. Ljutnja je izneverena nada.

    Nada je san budnog čoveka.

    Nada je sama po sebi jedna vrsta sreće i možda najveća sreća koju nam može dati ovaj svet.

    Sva ljudska mudrost može se sažeti u dve reči – čekanje i nadu.

    Не губите наду, све ће бити добро, само то је рекао. Само то. Је л’ баш рекао: не губите наду, све ће бити добро. Рекао је: не губите наду, све ће бити добро. Онда је можда добро. D. Ćosić, Deobe

    Не да није крива, него да ње није било, излетило би из кутије и оно уздарје, што је кадро загладити све клетве и напасти што их донесе, излетила би из ње и нада.

    Нисам знао зашто, био сам затечен, поштар је био једини човек који би једнога дана могао да ми донесе наду.

    Mlada, ali već afirmisana glumica Nada Šargin prva je dobitnica nagrade “Ružica Sokić” koju je ustanovila Fondacija koja nosi ime naše proslavljene glumice.

    Poreklo reči:

    praslovenska i sveslovenska reč  *nada, *nadědja

    na+  дѣти (djeti, delati)

    rus. nadéžda

    staroisladnski: nađ – mir, božanska zaštita

    nem. Gnade die – reč koju je Luter skovao prilikom prevoda Biblije za izraz gratia dei, von Gottes Gnaden i tek tada je ušla u nemački jezik u opšti upotrebu

    Zanimljivo:

    U Rečniku, Daničić navodi se pod odrednicom nada:

    U građi za ovaj rječnik sabranoj našla se potvrda samo iz pisaca, koji se ovdje navode; iz narodnijeh umotvorina nije se našao nijedan primjer.

    Vuk u Rečniku bavodi glagol nadati se :

    ишчекивати, имати наду.  —   Немој му се надати, погинуо је.

    praslovenska, starosrpska i sveslovenska reč  *nada, *nadědja

     

    « Back to Glossary Index