čudo

    praslovenska i staroslovenska reč – čudo

    Čudo je po svoj prilici praindoeveropska reč.” – Poreklo i izvorno značenje slovenske reči čudo, Aleksandar Loma

    indev. – * keudos, keudes-  se u većini etimoloških rečnika dovodi u vezu sa starogrčkom reči kudos.

    W.Porzig navodi da je reč čudo dokaz o praistorijskim vezama!? slovenskih (srpskog)jezika i grčkog jezika.

    columns-801715_960_720Reč je prisutna kod Homera i odnosi se na nepobedivost pojedinih junaka, koja nastaje nakon intervencije bogova. Reč je arhaizam i ne spada u aktivan vokabular grčkog jezika već milenijumima. Prevodioci su značenje ove reči, prilikom prevoda Homerovih epova, izvlačili iz konteksta. (A.Loma, isto str.9)

    Čudno čudo kažu, čudo neviđeno, čudo hudo, čudna mi čuda, čuda velikoga…, su izrazi i fraze, veoma zastupljeni u našoj tradiciji i usmenoj književnosti.

    Imenica čudo je izvedena od glagola čuti

    indev.- * qeu-, čuti, paziti na nešto, osetiti

    (U Homerovskim epovima, svako čudo, odnosno intervencija bogova se čuje, najvaljen je najčešće grmljavinom ili nekim drugim znamenjem).

    eng.- miracle

    od starofrancuske, odnossno latinske reči:

    lat. – miro, mirare, čuditi se, diviti se,  smejati se

    * smerah, smayate, vidi  smejati se

     

    « Back to Glossary Index

    1 COMMENT

    1. Реч ЧУДО је ‘лексема’

      ЧУДО – ЧУДА

      Полазна основа за формирање схватања речи ‘чудо’ говорника сербког језика, и других народа Европе, неспорно је у вези са поимањем чуда као божијег дела (уп. за руски и енглески језик Абышева 2008). У речнику М. Фасмера етимологија речи чудо се објашњава путем везе са грчком речи која има значење част, слава(фАСМЕР 1964–1973: IV, 377). Исто тумачење предочава П. Скок. Семантички развој лексеме чудо у сербском језику он објашњава извођењем од глагола чути суфиксом –до (аналогно miraculum од mirare или диво од дивити се), према примитивном понашању ‘стани па гледај /диви се / чуди се’. Од 13. Века чудо постаје главни хришћански термин заснован на основном смислу ‘оно што се прочуло, о чему се почело говорити’(skok 1971–1974: čudo). О пореклу и значењу речи чудо на словенском и (пра)индоевропском плану детаљно је писао А. Лома (2002: 22–28), позивајићи се на све важније етимолошке изворе (словенске етимолошке речнике, краковски и московски прасловенски речник, В. Порциха, Е. Бенвениста и др.). Кроз помну анализу Лома утврђује да је изворно значење словенске речи чудо ‘знамење’, знак божанског уплива у људске ствари (ЛОМА 2002: 26). У РЈА, који представља старије језичко стање (обухвата период од 12. до друге половине 19. века), такође се примат даје религиозној интерпретацији („stvar preko naravna, čin ili događaj prekonaravan, miraculum, najčešće u crkvenom pojmu”); исто је и у речницима у којима је забележено савремено језичко стање, РМС6 и РМС1 (период од друге половине 19. века до седамдесетих година 20. века, односно до краја 20. ве ка у РМС1)

      *

      Кῦδος – glory – слава

      Етимологија

      Прото-индо-евр. ‘skeue’ (“перцепцијa, обраћање пажње”), Санскрит कवि ( Кави, “мудар, песник, пророк, мудрац”), литавски-литвански ‘kavoti’ ‎ (“заштита, учесталост”), староарменски ‘ցուցանեմ’ ‎(cʿucʿanem, “Ја показујем ”), пољски ‘cześć’ ‎(“слава”)

      Cud

      CUD, ćud, cüd, čud и cuð

      Прото. инд. евр. cwidu, заједничко етимолошко значење у немачком проналазимо у речи ‘Kitt’-деклинација ‘маче’; именица CUD= преживар.

      Cud – ћуд

      Прото слов. *tjudь., ćȗd f = ћу̑д

      κυδος • ( кудос ) м ( генитив κυδου )

      Taunt – κυδος – подсмех

      ”„κῦδος“ γὰρ ἀρσενικῶς μὲν ἡ λοιδορία͵ ἐξ οὗ καὶ τὸ κυδάζεται τοῖς πᾶσιν Ἀργείοις ὁμοῦ παρὰ Σοφοκλεῖ͵ ἀντὶ τοῦ λοιδορεῖται. κῦδος δὲ οὐδετέρως ἡ δόξα͵ ἐξ οὗ καὶ κύδιστος ὁ ἐνδοξότατος.” Scholia In Aristophanem (Аристофан и Софокле, ко је већи „κῦδος“)

    LEAVE A REPLY

    Da li si dron? *