zabela

zabela imenica ženski rod

značenje reči zabela:

ograđena šuma, zabran, obeležena tako što je uklonjena kora sa graničnog drveća
naziv kazneno-popravnog zavoda u Požarevcu
selo, nekada a sada mesna zajednica u Požarevcu

zabeleti, zabijeliti -Vuk, Rečnik:

učiniti belim; …
n.p. drvo t.j, podguliti mu koru;

Zanimljivo i važno:

Srpski srednjovekovni zabel:

ЗАБЕЛ – омеђена територија, обично некултивисаног земљишта, која се по искључивим правима коришћења издвајала из целине.

У зависности од врсте биљног покривача, средњовековни забели делили су се у две основне групе: на пољске и на дубравне забеле.

Под статус забела могло се подвести и неко риболовно подручје, као што је то био случај са једним делом Плавског језера и његове обале. Тај простор краљ Милутин назива забелом краљевства ми, па га као таквог поклања манастиру Св. Стефана у Бањској.

М. Благојевић, Средњовековни забел

Primeri upotrebe reči:

“…U srpskim poveljama često se pominje ograđena šuma – zabela; koji put, ovakav zabran služio je kao zimovnik za stoku ili se poklanjao kome manastiru, da se na njemu podigne selo. Druge opet šume određene behu kao odmorište za stoku i za pašu tegleće marve.” K. Jiriček, Istorija Srba II, 151

Pogledaj: šta znači i kako je nastala reč – katun

Kazneno-poravni zavod se nalazi u Zabeli, na petom kilometru od Požarevca, sa desne strane regionalnog puta Požarevac-Dubravica.

То су биле омеђене пашњачке површине, у власништву српских владара или манастира, створене одузимањем сеоских испаша, а намењене испаши кобила и оваца. За коришћење забела плаћала се травнина.

Pri poslednjem obilasku Mesnu zajednice Zabela koju smo obišli smo sa članom gradskog veća zaduženim za komunalnu infrastrukturu i saobraćaj Daliborom Miljkovićem , i predsednikom mesne zajednice Zabela bilo je reči o mnogim problemima koje muče sugrađane ove mesne zajednice.