žito – imenica, srednji rod
značenje reči žito:
1. naziv za sve vrste žitarica od kojih se melje brašno za proizvodnju hleba
Српски рјечник, Вук Краџић – жи̏то , m. link
… (у Хрв. ) vide просо . — У Србији , у Босни и у Херцеговини жито се зове сваки усјев од којега се обично брашно меље и хљеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, крупник и т. д.); а у војводству (особито по варошима) само шеницу зову житом, у Хрватској пак само просо (чим се онуда људи највише хране). cf. стрни .
2. koljivo, kuvana pšenica sa šećerom i orasima po pravoslavnim običajima za slave, daće, …
primer upotrebe:
Kako se kuva slavsko žito, onako kako su to radile naše bake, …
3. izraz – ispod žita, tajno
испод жи́та (т. ј. отишао) heimlich auf einem Schleichwege , clam
primer upotrebe:
- Da li se u gradskoj vladi radi nešto ispod žita?
- FIFA kažnjava Barselonu zbog pregovora ispod žita.
4. narodne poslovice i izreke
- Nije žita bez kukolja ni naroda bez izroda.
- Kada je žito zrelo ili ga žanji ili će samo otpasti.
- Kakvo zvono, takav glas, kakvo žito, takav klas.
Poreklo reči:
prasl. i stsl. starosrpska reč (rus. žíto, polj. żyto)
Reč žito je od korena ži -, kao i reč živ, život, živeti, životinja.
Pruska reč za hleb je geits, očita je veza i poreklo od reči žito.
Bonus:
čmičak – ječam, kako je nastaju reči
Pročitaj: Otkud Nemci u Nemačkoj
