Isak Asimov, Zadužbina i teorija o Gei

armstrong_asimov
Isak (Ajzak) Asimov – Isaak Yudovich Ozimov, 2.01.1920 -6.04.1992 je definitivno pisac, koji spada u načitanije i najpopularnije, kada je SF u pitanju. Ruski Jevrejin, po poreklu.
Porodica mu je emigrirala u SAD, kada je Isaku bilo 3 godine, tako da je sebe smatrao Amerkincem. Interesantno mi je prezime koje potiče od ruske reči озимые – što bi trebalo da znači (objašnjenje preko engleskog, ne znam ruski) ozima pšenica.

Sama biografija mu je takođe veoma interesantna, ali o tome možda nekom drugom prilikom.
Kompletna dela se mogu naći na njegovom sajtu, koji je onako baš nikakav, ali šta da se radi link

Postoji mnogo teorija, kako treba čitati delo Asimova, da li ga čitati hronološki, kako je pisao u realnom vremenu ili pak slediti vremenski liniju serijala, njegovog životnog dela Zadužbina. Neki opet smatraju da je ceo serijal jedna uspešna space opera, dok drugi smatraju da je njegovo delo prožeto dubokim filozofskim i metafizičkim idejama.

Ja, lično sam bliža ovom drugom tumačenju, bez obzira na neke nedoslednosti i dramaturške propuste (moje lično viđenje) mnogo toga je Asimov započeo i pokušao da istraži u svojim delima, u Zadužbini pre svega.

foundation_lgSerijal o Zadužbini i Carstvu

I, Robot, Ja robot 1950
The Rest of the Robots, The Complete Robot, Sabrani roboti – 1982
The Caves of Steel, Pod čeličnim nebom – prvi roman u seriji, 1954
The Naked Sun , Golo sunce – 1957
The Robots of Dawn – Roboti zore – 1983
Robots and Empire – Roboti i carstvo – 1985
The Stars, Like Dust – Zvezde, prah nebeski – 1950
The Currents of Space – Svemirske struje -1952
Pebble in the Sky – Kamičak na nebu -1950
Prelude to Foundation , Preludijum za zadužbinu – 1988
Forward the Foundation , U susret zadužbini – 1993
Foundation, Zadužbina – 1951
Foundation and Empire, Zadužbina i carstvo -1952
Second Foundation , Druga zadužbina – 1953
Foundation’s Edge, Na rubu zadužbine – 1982
Foundation and Earth, Zadužbina i Zemlja -1983

Ko zna koliko bi serijal imao još nastavaka da Asimov nije preminuo od AIDS-a. Naime, iako je njegova porodica dugo čuvala tu činjenicu u tajnosti, ipak je objavljeno da je Asimov preminuo od komplikacija, koje je zadobio nakon što je tokom operacije srca bio zaražen virusom HIV-a.

Mnogi SF pisci su pisali svoje nastavke i razrade zdužbine, kao Bear, Benford, Birn, i pokušali najbolje što su mogli, da se uklope u svet imaganicije Asimova.

Jedna od teorija, tj mišljenja, koje je Asimov razradio i ugradio u završnicu svog serijala o zadužbini je teorija o Gei, Gaia hypothesis.

gaiagod

Boginja Gea, Gaia je boginja, koja spada u grupu Grčkih primordijalnih božanstava, božanstava, koji su postojali pre vremena kao kategorije. Gea je boginja planete Zemlje, ona sama je planeta ili Majka zemlja, prisutna u mnogim mitologijama, npr. Terra Mater u rimskoj mitologiji.

Hipoteza, teorija o Gei posmatra planetu Zemlju kao jedinstveni živi organizam, a ljudski rod, životinjski, biljni, kao i atmosferu, hidrosferu, litosferu, kao funkcionalne delove organizma. Samim nestankom ili poremećajem u funkcionisanju, nekog od vitalnih elemenata, biće uništen ceo organizam.
James Lovelock je 60-ih godina prošlog veka, utemeljio i dao naziv ovoj teoriji, kasnije se ova teorija razvijala, dobijala svoje pristalice, naročito među ekološki osvešćenim naučnicima i teoretičarima a kasnije i se širila i dobijala pristalice širom sveta.

Asimov je vrhunac svojih futurističkih razmišljanja krunisao ovom teorijom u delu Na rubu zadužbine. Planeta Gea je kod Asimova jedinstveni super-um, koji kao kolektivna svest usmerava sve svoje potencijale ka opštem dobru.

Den Simons,link je mnogo godina kasnije, na sebi svojstven originalni način, u delim Hiperion (serijal), Ilion i Olimp, dao svoje viđenje teoriji i kolektivnoj svesti kao zasebnom entitetu.

womanearthtummy

17 COMMENTS

  1. Sjajno, Amarilis! Naslućivala sam da se tako neka teorija nalazi u pozadini “Solarisa” (jedan od retkih sf klasika koje sam i ja čitala, tako da nemam drugi primer za poređenje). Eto meni odličnog predloga za sajam knjiga 🙂

  2. Nisam čitao Asimova, mada mi je ova teorija o Majci Boginji zemlje poznata iz Narcisa i Zlatoustog (Hese).

    I ta teorija mi se ne svidja, iako neobično poštujem Hesea. Smatram je isuviše totalitarnom. Ne volim da sam dio iste cjeline sa svim tim budalama 🙂

    Prema mojoj teoriji 🙂 od mene, ili nekog mog impulsa, nekako je nastao sav svijet, i ključ priče jeste da se ja toga sjetim, i ponovo zavladam Univerzumom 😀

  3. bravo, amarilis! veoma dobro i studiozno, sa ličnim pečatom si dala pregled i analizu. toliko dobro, da ću naprasno početi da čitam SF literaturu, koju (uzgred rečeno) ne čitam 🙂

  4. Neprevaziđen NF opus koji je kulminirao u delu Zadužbina i Zemlja kada su maestralno spojeni serijali o robotima i Zadužbinama… Sećam se da sa knjigu dobio iz treće ruke na tri dana, a pročitao u jednom danu na nekom izletu – kojeg se ne sećam. 🙂

  5. Neprevaziđen NF opus koji je kulminirao u delu Zadužbina i Zemlja kada su maestralno spojeni serijali o robotima i Zadužbinama… Sećam se da sam knjigu dobio iz treće ruke na tri dana, a pročitao u jednom danu na nekom izletu – kojeg se ne sećam. 🙂

  6. @ Valentina, drago mi je da sam te malo zaintrigirala za SF. Ovo o čemu sam pisala je samo jedan nivo interesovanja, koje je Asimov obradio i to poslednji, ako gledamo njegov serijal. Pošto je to meni draga i bliska tema, gledaću da napišem još nešto o Asimovu, on je jedan od idelanih kapija za ulaženje u tematiku SF-A.

    @ Ali, Milko, stvar je u tome što ti i jesi univerzum, polako setićeš se ti toga, uronićeš u kolektivno nesvesno i pretvoriti u sopstvenu svesnost.

    @ Hvala Emo, pa možda bi mogla nešto da pročitaš od SF-a, to bi dalo neku novu dimenziju, tvojoj, inače predivnoj poetici.

    @ Gorane, dobrodošao! Potpuno te shvatam. I ja sam na isti način čitala neka dela Asimova, do kojih nije baš lako doći.

  7. Hvala za pricu o Isaku i njegovom velikom delu. On mi je mozda i prvi na spisku (SF) knjiga, cujem samo lepe i pune divljenja stvari o njemu i to od najrazlicitijih ljudi.

    A moram da primetim – lep ti je reljef 😉 to je, verujem ti znas, sa Are Pacis, meni najomiljenijeg rimskog spomenika kojim se bavim vec duze vreme a koji je pri tom i najmisteriozniji; narocito bas taj reljef za koji se jos uvek nije naslo objasnjenje bez mane o tome sta zapravo predstavlja. Vecina misli da je to boginja Telus ali ima previse problema oko te identifikacije da bi se to moglo prihvatiti … predlagali su i Cereru, Veneru pa cak i Reu Silviju. Ima onih koji predlazu i polisemiju. Isto vazi i za figure pored nje (Hore, Aure, vetrovi …drugi vidovi Venere). Izuzetno komplikovano i zanimljivo, literatura samo o ovom reljefu broji stotine i stotine stranica … 🙂 a ja ga volim do izbezumljenja 🙂

  8. Gradiva pojma nisam imala o tom reljefu, sad ću malo da pogledam. Slažem se da je predivan, zato sam ga i stavila, mnogo mi se dopao, našla sam da je to Gea sa svoja 4 sina. Ali sad moram da obratim pažnju i na ta druga tunačenja.

  9. Nema sinova ni u jednoj kombinaciji, barem ne 4 :0)

    Oltar je podigao senat u cast Avgustovog povratka iz Spanije i Galije i proslavlja Avgustov mir (Pax Augusta). Puno ime mu je, stoga, Ara Pacis Augustae, oltar Avgustovog mira. Zato neki misle da je to zapravo predstavljena boginja Pax (posto je, koliko znamo, nigde nema inace na oltaru, sto je malo cudno ali ima misljenja da je njena slobodnostojeca skulptura bila u blizini). Pored ovog nalaze se jos 3 panela sa obe strane svakog ulaza (Roma preko puta ovog reljefa – pa zato neki misle da je ovo zapravo Italija, kao Romin parnjak; Mars sa Romulom i Remom i jos Eneja (mada neki kazu legendarni kralj Numa); sa bocnih strana idu reljefi na kojima su dve procesije (zapravo jedna – to su dve povorke iste procesije i medjusobno korespondiraju) – senat, svestenici i “carska” tj. Avgustova porodica, bliza i dalja. To je zapravo jedan dinasticki spomenik, spomenik Avgustove propagandne politike koji se mora posmatrati u celosti da bi se protumacio. Bas tu i lezi problem 🙂

    Inace, ovaj oltar sada je u novoj zgradi i malo je izmesten od svog prvobitnog polozaja : ranije se nalazio na Marsovom polju, mestu punom simbolike van tadasnjeg Pomerium-a (legendarne granice grada koju je utvrdio jos Romul); a u blizini jos dva vazna Avgustova site-a : mauzoleja i Horologijuma/solarijuma tj. suncevog sata ciji je gnomon bio obelisk koji je on nakon Akcijuma dovukao iz Egipta (nije bio jedini). Sve je bilo tako isplanirano da senka tog suncevog sata pada odredjenog trenutka na ulaz Are Pacis i to na dan 23. septembra kada je bio Avgustov rodjendan. Povezan je i sa rodjendanom Avgustove zene Livije tako sto je osvecen i “otvoren” na njen rodjendan u januaru cini mi se, 9te godine pre nove ere.

    Tokom godina ovaj spomenik je izgleda polako propadao (bukvalno) u zemlju mada se ne zna tacno kada je “nestao” potpuno. Pronadjen je ponovo ispod jedne palate vreme renesanse, ali u delovima. Jedan reljef je jos uvek u Luvru a mnogi se smatraju jos uvek potencijalnim kandidatima da i oni , ipak, pripadaju Ari. Rekonstrukcija je obavljena kasnije ali je pitanje koliko tacno (mada verovatno poprilicno) : u pocetku je jedan od najuglednijih arheologa koji se njome najvise i bavio mislio da taj reljef koji si stavila drugacije stoji, tacnije – da je morao biti centralna predstava (zbog svoje simetrije i ikonicnosti) ali ispostavil se da to nije tako.

    Mnogo je misterija u vezi njega – ne samo sto se ne zna tacno ni ko je sve predstavljen (prepoznaju se Avgust, Agripa, Livija itd. ali ne svi) niti kakva je to tacno procesija i da li je uopste realna ili simbolicna, pa onda i taj “Telus” reljef sa decacima i onda jos te dve alegorijske figure, vec ima i onih koji smatraju da spomenik ovakav kakvog ga mi danas vidimo nije mogao biti iz avgustovog vremena (razlike u stilu itd) pa smatraju da je samo unutrasnji oltar prava ara (sto znaci oltar) dok je ovaj spoljni deo sa velikim reljefima nastao nesto kasnije. Problem je u tome sto se neki ovako sjajn spomenik gotovo i ne pominje u antickoj literaturi; pominje ga sam Avgust u Res Geste (sacinio je spisak “svojih dela”) i jos na par mesta ali bez ikakvog opisa… itd. Vecina ipak smatra da se oltarska dekoracija treba tumaciti i kroz knjizevnost avgustovog vremena, narocito kroz Eneidu 9koja je i pisana po njegovoj porudzbini) i neke Horacijeve ode, narocito u odnosu na pojam zlatnoga vela (aura aetas) koji se ocekivao da jednom ponovo nastoui a Avgust je zeleo da se veruje da je to doba bas on doneo (prekinuvsi duge decenije gradjanskih ratova tako sto je trijumfovao nad Antonijem) narocito zato sto je on navodno vodio poreklo od Venere preko Eneje (Enejin potomak Jul je zacetnik Julijanske dinastije)…

    Tako da bi ovaj oltar onda znacio : eto mene gde sam ne samo doneo mir (na zemlji i na kopnu – tako neki tumace dve alegorijske figure) nego sam jos i Pontifex Maximus (tako je i predstavljen)koji je oziveo stare religijske obicaje, obnovio preko 100 hramova,grad od cigle pretvorio u grad od mermera, sredio zakone, vratio moral i stare rimske vrednosti itd, te sam tako omogucio (svojerucno) novo zlatno doba kao pravi potomak Eneje zacetnika Rima i Venere … pa bas bi trebalo da me nasledi neko moj, na primer ovi moji unuci Gaj i Lucije (koji su umrli pa ga je nasledio Tiberije, kao sto znamo …) Ti Gaj i Lucije su tada poceli da se pojavljuju i na novcicima a smatra se da su oni Romul i Rem sa Marsom aluzija na njih kao i ona dva mala sa “Telus” koji istovremeno aludiraju i na plodnost …

    Previse ima o tome da se prica … to je medju najlepsim i najvaznijim spomenicima starog Rima.

  10. Hvala Gradivi za podrobnu lekciju iz rimskih reljefa iz fantastičnog doba Uzvišenog Avgusta (umro je „dosadnom” smrću, od bolesti, pa nije zasenio Julija Cezara)!

    @Amarilis: upio sam sve što mi je od Asimova palo šaka na srpskom, preko dvadeset naslova…

  11. @ Milko, ma opušteno 🙂

    @ Vauuuu, Gradiva, ne znam šta drugo da kažem sem thanks! Predivno, šteta što nisi to napisala u postu, prosto mi ježao(mada sam i počastvovana, što je u komentarima, tako divan prikaz umetničkog dela.

    @ Gorane, sve mi je jasno, što se tiče Asimova, nadam se da si fan i nekog drugog SF pisca.

    @ Kajzere, dogovoreno!

  12. Hvala tebi Amarilis sto se ne ljutis sto sam ti ovako upala sa time a da nema veze sa tvojom temom … post necu napisati jer ne bih znala kako, stvarno suvise toga ima da se kaze. Pored toga, kao sto rekoh, time se inace bavim tako da zaista ne bih o tome razmisljala i pisala i ovde na blogu. Ovaj ispad kod tebe bio je spontan i nisam ga mogla spreciti 🙂 Iznenadila sam se kada sam reljef videla a onda vise nije bilo kocnica :)))plasim se da to nece biti ni poslednji put (jer evo jos jednog malog ispada dole 🙂

    Hvala tebi Gorane 🙂 Jeste, umro je dosadnom smrcu osim ako Robert Grevs nije bio on to something u “I, Claudius” kada je dao mesta sumnji da ga je zapravo Livija otrovala … 🙂 on jeste u starosti bio vec jako oprezan i jeo hranu samo iz sopstvene baste i tako to jer se plasio trovanja … a i Liviji jeste odgovarala njegova smrt jer je pod te stare dane mnogo govorio o ponovnom uspostavljanju republike (kakva je bila) i tako to …a ona je bas zarko zelela da ga njen sin Tiberije nasledi. No, i pored te dosadne smrti ne moze se reci da nije nadmasio Cezara jer jeste, u gotovo svakom smislu. Cezar je bio veliki vojskovodja ali ne tako sjajan politicar – dosta se poneo i nista nije naucio iz Sulinog primera. Avgust je vodio potpuno drugaciju politiku (okrenuvsi se u potpunosti od Cezarove ideje o jednom velikom helensko-rimskom carstvu) koja je znatno ucvrstila Rim u svakom pogledu a narocito iznutra. To je, u neku ruku, zaista bio zlatni vek.

    PS Amarilis potrebna mi je mala pomoc : pogledaj molim te kako Ara izgleda pa mi reci kako bi se najbolje prevelo “precinct walls” i “oltar proper”; ja znam sta to znaci ali ne znam kako bismo mi to najbolje i najtacnije rekli. Thanks !

  13. Slažemo se u potpunosti, Gradiva, Avgust je postigao mnogo više, ali nije toliko „poznat”; hteo sam reći da je zbog načina na koji je skončao i izmišljenog “Et tu…” Cezar popularniji.

    Ne znam šta Amarilis misli o prividnoj digresiji u komentarima… meni se savršeno uklapa što govorimo o periodu kada je nastalo Rimsko Carstvo – Asimov je odlično pisao o mehanizmima koji stvaraju i ruše carstva.

  14. Ja ne znam da kazem kome se vise divim, Cezaru ili Avgustu. Ali uvek sam se pitala kako bi svet danas izgledao da se nije desilo Cezarovo ubistvo ili ako ne to da je onda bar Antonije vodio bolju politiku i da nije izgubio propagandni rat koji je Avgust tako uspesno vodio protiv njega u Rimu. Na tome bi mu i danasnji marketinski vizardi pozavideli 🙂 Doduse, Marko je bio jos losiji politicar od Cezara … i mnogo nestabilnija,previse razuzdana licnost. Poredim ih stoga sto su bili sjajne vojskovodje i sto su pored Kleopatre delili i tu viziju sveta kakav se nije desio. A Antonije jos pri tom bio zvezda Rima 🙂

    Ako slucajno nisi citao preporucujem ti deo o Avgustu od Kasija Diona iz njegove Istorije, ima da se skine na netu, nije kratko ali se mnogo bolje nego kod onog tracara Svetonija moze uvideti kakav je um Avgust imao … astonishing :)Bas kao sto su njih dvojica jos veoma rano uzeli Apolona (Avgust) i Dionisija-Bahusa (Antonije)za bogove za koje su se vezali kao svojevrsna njihova otelotvorenja, tako ih nekako i ja vidim … odgovaraju im ta bozanstva 🙂

    A Asimova cu citati 🙂 inace, nasa kuca se zove Gea 😉

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *