Kako sam direktno sa Marsa dospela u #ustupamoprostor, ili kako pokrenuti blogersku akciju

Vala baš sam pala s Marsa. Ma nije to ništa novo, prati to mene celog života, još od onomad, iz davnih decenija prošlog veka. Takva uvek bila i takva ću i ostati. Tako da sam se prilično izveštila u tom padanju s pomenutog Marsa. Kad bupnem i tresnem prođe prilično bezbolno.

Ali pošto pišem blog već neko vreme, onda su moje sinapse počele da se povezuju na čudan način. Kad me neka tema, da kažemo zaintrigira, nema tu nekih nevezanih razmišljanja, nego opet tras, pa sa Marsa direktno u moju glavu upadne post. Ide ovako:
– Alo, blogeri šta je vama?

amarilisonline
Šta sve pročitah na temu #ustupamprostor ne mogu da verujem. Da uzimam svoju tičersku crvenu olovku u ruke, nema smisla, ipak sam ja učila školu i blogovanje kod Dede Bora (bojim se da će mi Deda zabraniti da ga pominjem, ako počne da štuca zbog toga) pa je meni uglavnom, rekla sam uglavnom, imam svoje momente, priznajem – sve nešto lepo – važan pokretački motiv za blogovanje. Malo kasnije me je preuzela Verkić i naučila kako se vole i poštuju blogeri.
I sad čitam postove na temu ove blogerske akcije i kao što rekoh, ne mogu da verujem šta tu sve ima.
Pa rekoh sebi, evo mog doprinosa temi – blogerske akcije
Idemo redom:

1. Kako pokrenuti blogersku akciju

Ko je to pokušao do sada ili još nije pokušao a želi i ne zna kako, ja ću mu reći kako.
Lako. Potrebno je da tu akciju pokrene bloger od uticaja. Nadam se da sada ne štuca Miloje Sekulić, pošto sam negde pročitala da mu je muka od te reči, sorry, tako je, kako je.
Otkud to meni, kada sam pala sa Marsa. Znam, pokretala akcije više puta. Da li su bile važne ili nisu, nije ni bitno. Znači katastrofa, nema šanse.
Da li je to u redu i da li je normalno. Naravno da jeste. Prvo nisam ni uticajan ni čitan bloger u tom smislu. Nema me na twitteru, na fejsu me više nema nego što ima, pa šta bih ja htela. Tako da mi se posreći – e pa ne ide to tako u blogosferi.
Da li sam se obraćala za pomoć nekim blogerima, jesam. Zaključak, ko će uvek da podrži svakog blogera, pa i mene – Verkić. Ende!
Da li bih ja volela Draganu Đermanović, Ivana Ćosića ili Miloja Sekulića kao podršku (zaboravila sam Dragana Varagića). O da. Da li postoje šanse da se to realizuje. Pojma nemam, nisam ih ni pitala, niti sam im se obratila.
Da li su oni krivi za to? Pa naravno da nisu. Da li je njihova podrška važna. Nije važna, presudna je. Ende.
Naravno nisu oni jedini, ali su veoma bitni i nema šta da se lažemo, to je samo za pohvalu, znači da dobro rade, to što rade.

2. Kako će blogerska akcija uticati na posetu na vašem blogu

Sada ćete dobiti savet od osobe koja se u SEO i ostale stvari na tu temu, razume kao Marica u one stvari – pojma nema. Ali skontaš tako nešto i kroz praksu.
Neće uticati ama baš nikako, možda par dana, dok je vruće imate neku posetu, ali generalno, ako je vam je to cilj, zaboravite.
Pošto ja to znam, gotovo sam uverena da svi blogeri, koji podržavaju blogerske akcije, itekako su svesni toga i ne pada im na pamet da iz tih razloga podrže neku akciju.
Neko može da kaže, to baš nije logično s obzirom da sam imenovala neke blogere gore i navela njihov značaj. Gledajte na to ovako – vi ste TV Prnjavor , recimo, stanica lokalne gledanosti, oni su RTS 1, Avala, TV Prva ili B 92, oni su gledani, posećen medij. Samo šire reč. Ende.

3. Kada krenuti sa akcijom

Nikako u petak ili subotu, tamo negde od nedelje predveče, pa do četvrtka uveče. Nikako za vreme letnjih meseci, raspusta i državnih praznika.

4. Kritike, kritike

Da li ćete biti kritikovani. Hoćete, ali samo ako vaša akcija bude uspešna. Dakle, kritike su u principu dobra stvar. Da li je potrebno da se sekirate zbog njih. Nije, ali ljudi smo.

5. Klanovi, klike i ostalo

O tome sam vam već pisala naširoko, nemam šta da dodam. Naravno da postoje i ako se priključite nekom u cilju promovisanja vaše akcije, ne može da škodi.
Ponovo za primer navodim recimo blogeri vs. Blogeri B92
Ako vam je akcija uspešna prozvaće vas iz suprotnog tabora. Ništa strašno, to je kao Zvezdaši Partizanovci, to je u redu.

6 . Kreativni kontra-predlozi

Taj deo je najbolji. Kada se pojave takvi postovi, koji su puni saveta, zašto niste uradili ovako ili onako, možete generalno da budete zadovoljni ili :
– da se bacite u rovovsku borbu tako što ćete:
1. Pisati komentare na takvim postovima, argumentovano, naravno i bez zle namere
2. Napisati kontrapost i pitati javno a ko je vama branio da krenete u neku akciju i uradite to što meni savetujete?
3. Predložiti novu akciju za sve da podrže novu inicijativu ili akciju, koja je u međuvremenu isplivala kao bolja i društveno korisnija ideja

Pre neki dan, kod jedne meni drage blogerke koja nema veze sa ovom temom pa je neću linkovati, sam napisala nešto i ona je dala komentar, kojim ću završiti ovaj post:
Zašto sam ja sve ovo napisala, nemam pojma. Znam da ne može da škodi a ako ne može da škodi možda može da koristi!
Naravno, to su reči Laneta Gutovića. A ja Amarilis nastavljam svoju edukativnu misiju tamo, gde to i obično radim već duže vreme. U tišini tabanam i dobro mi je 🙂

14 COMMENTS

  1. Nema baš nikakve veze sa temom, ali me onaj TV Prnjavor asocirao na TV Pančevo. Ima verovatno i tamo mnogo pametnog da se čuje, ali kad vidiš da im je scenografija priheftana klamericom ili prilepljena selotejpom, a da je voditeljku malo raščupala košava na pijaci – nekako te prodje volja…

    Ne znam što sam vam ovo pričao, ali ne može da škodi…

  2. Ivane, mislim da sam navela ama baš sve, što je iz moje vizure važno za ovu temu. Veverice su takođe važne, ali mi izgleda generacijski jaz ne dozvoljava da otpratim tu vrstu asocijacija sa ugroženim životinjskim vrstama. Hvala na komentaru, u svakom slučaju:-)

  3. Bravarica, moja poetesa 🙂
    Sa ovim epitetom, gromoglasno, složili bi se svi u mojoj kući. Kaži kad se ja naljutim i rešim da ne pričam, da je to upravo tako – gromoglasna tišina.

  4. Miodraže, mene tvoj opis podseti na voditeljku ili prezenterku Jerković online, raščupala je i košava i cene na pijaci, srećom pa se sakrila iza nika, ne vidi se 🙂

Comments are closed.