Kako su nastala stara srpska ženska imena

Ime je znamenje - Nomen est omen

 

U današnje vreme globalizma i interneta, kada se prave liste popularnosti za sve i svašta pa i za lična imena, nestali  su osnovni kriterijumi  koji su bili presudni za izbor ženskih imena u staroj Srbiji – briga, izuzetna ljubav i nežnost prema deci koja se ogledala u izboru imena. I naravno, ljupkost, nežnost i zaštita kada su ženska imena u pitanju.

trnjina staro srpsko voćeDanas to možda izgleda smešno kada se prate svetski trendovi, pa ipak, onako duboko u sebi, moramo da se zapitamo da li je zaista tako? Da li više lepote i simbolike  u sebi nosi plod maline i trnjine, koji u današnje vreme mogu da izazovu samo podsmeh ako se upotrebe kao lično ime ili neko nerazumljivo strano ime u trendu, bez ikakve simbolike za naš jezik i tradiciju.

U srpskoj tradiciji, kao i u tradiciji drugih slovenskih naroda, lično ime je imalo veoma važnu simboliku.  Odabir ličnog imena, smatralo se, imalo je veoma veliki uticaj na formiranje ličnosti i buduću sudbinu.

Može se slobodno zaključiti da je pre primanja hrišćanstva odabir imena bio duboko motivisan, da je iza svakog izbora imena bila dobro promišljena odluka, zasnovana na tradiciji i starosrpskim običajima. Ponekad nam simbolika izmiče, naročito  ako gledamo i tumačimo ime savremenim iskustvom i okolnostima.

Smrtnost dece je bila veoma velika i svaka vrsta zaštite, bilo magijske, bilo u formi zaštitnog imena je bila veoma rasprostranjena.

Primer – Grobna: ime se davalo  kada su deca umirala u porodici, da se uplaše demoni i da ostave  u životu dete koje nosi simbol groba.

Kasnije, sa širenjem hrišćanstva, funkcija zaštite se prenosila na ime sveca ili svetiteljke.

Osim toga u izboru imena se vidi želja roditelja da im deca budu, u ovom slučaju ženska, lepa kao cvet ili voće, jedra, vitka ili ponosita kao drvo, jedinstvena i elegantna  kao košuta ili snažna kao vučica, da budu lepa kao od srebra iskovana (Srebra, Kovana),  topla kao vatra i oganj, otporna kao gvožđe ili jednostavno divna.

Imena nastala od imenica:

Pojam, simbol – Vatrica, Grobna, Gromna,  Dvorka, Ognjana, Ognjanka, Željana, Željka,   Zvezda  Jezerka,  Lozna  Smolja( smola), Srebra, Ćerana (kćer) ,  Cveta,

zanimanje – Vezilja

Perunika srpsko cveće i žensko imecveće – Koviljka, Jaglika (jagorčevina), Kalina,  Karanfila,  Lilijana,  Nevena, Nevenka, Perunika,  Smiljana

voće – Višnja , Gdunja,   Dunja,  Malina, Trnjina       

drveće –   Dafina,  Drenka,  Jasika,  Jela, Jelica, Jelka, Johna (jova, joha)  Omara (omorika), Rakita (vrsta vrbe)          

životinje – Vučica,   Košuta,  Kuna  

reka – Drina, Drinka, Drinjanka

Imena koja u osnovi imaju glagol:

Beža (bežati) Jezdarica Jezdimira, Jezda( jezditi)  Kovana (kovati)  Ljuba, Ljubica (ljubiti)

Imena nastala od prideva:

Velika, Vesela,   Gvozdena, Gvozdana, Gvozdenija,   Gruba, Grubana (zaštitno)  Gruba  Divna,  Dobra,  Dragna,  Živka, Živna,  Zlatana, Zlatna, Jasna, Lepava,  Malena,  Uba, Ubavka 

Slovenska božanstva

Danica – jutarnja zvezda, astralna boginja slovenskog panteona, mogućnost navela M. Grković ;  Dijana, Dionisija,  grčke boginje;   Zagorka žensko božanstvo slovenskog panteona M.Grković;   Zorana, Zora žensko božanstvo slovenskog panteona M.Grković ;  Perunika, Perun

Dosta imena su tipične dvočlane složenice, nastale najčešće od muških imena:

Bogosava,  Radosava, Stanojka, Stojislava, Tihoslava

Skrećem pažnju na 2 ženska imena iz starijih izvora, to je Kosara (zapis iz 11veka) i Prehvala, ćerka raškog župana udata za Predimira (pop Dukljanin)

Veoma dragoceni i jedinstveni prilozi Petra Skoka starosrpskoj onomastici se moraju razmatrati veoma pažljivo. P. Skok je ipak u svojim onomastičkim analizama dao prevagu dokumentima i izvorima sa zapadnog dela Balkana katoličke veriospovesti.

Bitni elementi su – uticaj susedskih naroda, pre svega Vizantije,  pokrštavnje odnosno prihvatanje hrišćanstva je promenilo opštu sliku kada su lična imena u pitanju.

Uticaj popularne kniževnosti  je takođe prisutan – Roksana, Roksand(r)a, ime koje postalo popularno prevodima romana o Aleksandru Velikom i njegovoj ženi Roksani, odnosno kombinacijom njihova 2 imena – Roksandra. Ipak taj uticaj se u narodu širio lagano.

Ovaj tekst je nastavak teksta – Ženska imena 14. – 16. vek

Izvori su uglavnom isti kao što je navedeno u tom tekstu.

Komentari su zaista pozitivni, mada ima i onih koji su skeptični prema starosrpskoj istoriji i izvornosti starih srpskih imena.

Za njih ću dati analizu prof.Milice Grković:

U povelji Stefana Provenčanog na zidu manastira Žiče. 13 vek, od 218 imena (muških) 168 je starosrpskih, 11 hrišćanskih i 38 nepoznatog porekla. za više informacija – link