– Draga moja, nismo se videle godinama. Pa, kako si, šta ima novo? Pričaj mi, želim sve da čujem. Hajde da sednemo negde i da se lepo ispričamo. Šta ja da počnem priču prva. Pa, dobro.
Draga moja Amarilis, koliko vremena je prošlo otkada se nismo videle i popile kafu zajedno, 10 godina, više? Ma nije ni važno. Odakle da počnem. Ti znaš da sam ja radila celog života u istoj banci.
Vremena se promenila, kada sam mogla najviše da radim, deca odrasla, bez obaveza i trzavica kod kuće – tranzicija. Više nisam bila poželjna, kao stara kanta. Odmah je to meni bilo jasno i čim je bila objavljena prva ponuda za penziju, ja sam ti to odmah prihvatila. Malo Biro, neka otpremnina, sakupilo se. Sve u svemu, ja ti draga moja ne radim od svoje 52 godine a od 54 sam u penziji. Još malo pa 10 godina. Možeš li ti to da zamisliš. Od svoje 52 godine ja sam ti kao ptica na grani. Odjednom nikakvih obaveza u životu. Deca otišla svojim putem, sin u Kanadi, ćerka u Australiji, šta ćeš trbuhom za kruhom, što narod kaže.
– Muž u međuvremenu, ostao bez posla, ima još par godina do starsosne penzije. Njega i ne viđam više. Samo zimi. Sve vreme je u vikendici, kopa, sadi, povrće, voće, ma da ne veruješ šta sve on sam proizvede. Ja ne mogu. Uvek sam bila gradski tip.
I tako ti odjednom ja, pre desetak godina, ostadih sama samcijata u stanu, bez ikakvih obaveza po ceo božji dan. Teško mi je bilo u početku, sve se svelo na televizor, počela sam i u depresiju da padam, užas jedan. Ali srećom, brzo je prošlo. Nekad ti život sam na tacni ponudi rešenje, samo je potrebno da pružiš ruku i poslužiš se. Ja, bogami, nisam oklevala. Sad, otkako sam član Kluba finih dama, super mi je, ne može biti bolje?
– Šta je to Klub finih dama? To je šala mala. Da počnem ispočetka. Davno je to bilo, kada sam dobila prvi poziv. Zove me koleginica koja je radila sa mnom u banci. Da dođem na prezentaciju nekog belosvetskog porculana. Ja ti se tu zgrozim, kakav te ženo porcelan spopao, nije mi još ni penzija rešena, nemam pare ni struju da platim, ni hleba da jedem. Ma kakvi, ova moja ni da čuje, zapela, da dođeš, pa da dođeš, videćeš kako je to fino, kada si poslednji put negde izašla, ovo ti je kao pravi izlazak. Pristanem ja, više zato što nisam znala kako da je otkačim. Ostalo je, što se kaže istorija.
– Dobro, de, pričaću redom, neću preskakati. Dođem na tu prezentaciju. Svi fini, ljubazni, nasmejani. Te neki prezenteri, pa neki drugi nivo, pa peti nivo. Ništa mi nije bilo jasno, Ali nisam bila jedina neobaveštena. Na stranu to, ispričah se ja sa ljudima, pa posluženje, pa kafa, sok, provela sam se kako odavno nisam. Šta da ti kažem, kupila sam na kraju i neku šolju, za te pare sam mogla da kupim ceo servis kod Kineza, ali nije mi bilo žao. Baš mi je bilo lepo. Posle izvesnog vremena pozove me ova moja ponovo na novu prezentaciju. Ja onako iskreno joj objasnim da stvarno nemam više para da kupujem te šolje i tanjire. Na to će ona meni:
– A da li je tebi bilo lepo?
– Jeste, priznam ja, stvarno mi je bilo prijatno da izađem iz kuće i da pričam sa nasmejanim i raspoloženim ljudima o nekim temama od kojih ne boli glava.
– Pa ko te tera da kupiš nešto, uporna je bila moja prijateljica, samo ti dođi i dovedi nekog, prijateljicu, komšinicu, rođaku.
– Tako je i bilo, povela ja moju zaovu i sve je opet bilo fantastično, fini, nasmejani ljudi, kafa, sok, grickalice. I meni poklon! Tada sam počela da shvatam kako radi multilevel. Mada meni nije baš mnogo važno, da zaradim, imam penziju hvala bogu. Važno mi je to druženje, ti izlasci i ti veseli, ushićeni ljudi oko mene.
– Zatim je na red došao neki napitak od meda, pa kozmetika, lonci i poklopci, više i ne znam šta sve posećujem i gde sve bodove skupljam. Misle oni za mene. Redovno me obaveštavaju gde su okupljanja, seminari, kada su sajmovi. A i kapne nešto para.
– Vremenom smo se okupile, nas nekoliko, što se stalno viđamo na tim prezentacijama i tako je nastao naš Klub finih dama. Izađemo do nekog kafića, razmenjujemo iskustva, pravimo strategije. Sad su se, na primer, pojavile neke nove plastične posude, organizuje se party pa idemo tamo. Ide se planski. Najpre ode jedna od nas, pa dovede drugu, dobije poklončić, druga treću, poklončić i tako redom.
– Nego reci ti meni Amarilis, šta radiš ti sledeće srede u 18.30. Ma uopšte neću da čujem ne kao odgovor, ja sam tebi otvorila dušu, možeš toliko da mi učiniš, videćeš, nećeš se pokajati, kad ti kažem, ja znam šta valja,ne bih te zvala na nešto bez veze, taj vitaminski napitak čuda pravi…
Ma blogovanje je mnogo bolje i jeftinije 😉
Exxxx
Saglasna sam u potpunosti 🙂
Očito, to je i moj izbor, ali razni su ukusi i razni ljudi se različito zabavljaju u slobodno vreme.
Eh, eh, taj multilevel ništa bez njega.;)
Dobro, još je i fina g-đa, ima ih jako napadnih i napornih. Posebno su mi iritantni oni što se pojavljuju ispred vrata i zivkaju telefonom. Prijemčivije mi je da me pozove neko koga znam, pa ako baš nemam šta da radim a tom nekome će da znači, ja odem. 🙂
p.s. saglasna sa Exxx 🙂
Hi Branchester,
Ovo su stvarno fine dame :-), i meni idu na nerve ti što zovu i zvone.
Ja nisam baš nešto sklona da posećujem ta okupljanja ali sam kratko vreme radila u jednoj takvoj firmi, pa mi je prilično poznata ta problematika.
O, svih mu multilevelskih poslova:) al’ kad je druzenje u pitanju – podrzavam 100%
PS pre jedno petnaestak godina ubedila me koleginica (tezak je bio zivot prosvetara:))) da se uclanim u oriflame. i jesam… al;i dalje od clanstva nisam stigla:)))
Tanja,
bila sam na nekim od tih druženja, davno, ali meni nije bilo zanimljivo. Nije to za svakoga, bar ja tako mislim. Ponekad mi je delovalo i pomalo sektaški.
@ Amarilis
potpuno se slazem sa tobom. zato sam odustala i pre nego sto sam pocela. moja koleginica je samohrana majka i to joj je bio nacin da se nekako bori protiv nemastine. a radila je predano!gadne su to godine bile. da je po pravilima MLM-a vec bi morala biti bogatasica, a nije!
A sad su krenuli i sa životnim osiguranjima da smaraju. Isti slučaj – javljaju se ljudi za koje si znao i da postoje, pričaju ti o (be)smislu života, samo da ti uvale da plaćaš to ukoliko ti se,pu pu, nešto sutra desi. I obično i rekordnom roku izgube i ono malo ljudi s kojima su se družili.
Tako da, tetka Amarilis, ukoliko imaš prijatelja na pretek, a ti se lepo učlani. Te “fine” će ti postati nove “prijateljice”. :)))
Tuzan bude zivot penzionera, kada ostanu sami i ne znaju sta ce sa sobom. Tako da razumem tvoju drugaricu ali sve ostalo je uzas. To bre ispiranje mozgam sti ti rece, sektasi.
Ja to na keca oduvam, dosta bre, od 90tih naovamo ne znam koliko njih je htelo da me uvuce u te levele. Kirbi me ubi jos uvek dolaze na vrata, ja im rekla da su sekta i opet..ma mogu ja do sutra ovako… 😀
Čitao sam post malo dijagonalo (ipak je još radno vreme, zar ne?) – a tako se ponekad dese zanimljive greške. U trenutku mi je palo na pamet da se radi o nekom tvom literarnom pokušaju sa primesom (omiljenog ti) SF-a. Kao: u nekoj papalelnoj stvarnosti/ili/bliskoj budućnosti/ sav društveni život se odvija po obrascu MLM sedeljki…
U stvari – realnost (bar za tvoje Fine Gospodje) i nije daleko od te bizarne ideje. Uostalom, ova aktuelna “eksplozija” tzv društvenosti na mreži – nije sigurno motivisana altruizmom…
@ Tanja
Kao što sam pomenula u komentarima, radila sam u jednoj MLM firmi i svega se nagledala. Neki se namlate pare, ali malo je takvih.
@ Dži, srećo,
da li si to ti ili je spamer?
Vidim neke lubenice u pozadini, novi dizajn?
Osiguranje je posebna tema, to ovde ne spada. A da su dosadni, jesu.
Što se mene tiče, nisam ti ja taj tip, niti sam tip trgovca, niti umem da ubeđujem a još manje da lažem.
@ Zelena
moja poznanica se super organizovala, ja joj želim što duže da uživa.
Kirbi nemoj ni da mi spominješ, oni su manijaci.
@ Miodraže,
Sad si me podsetio, stvarno odavno nisam imala literarne pokušaje na temu SF-a, mada se meni te teme stalno motaju po glavi. Hmmmm, možda i napišem nešto na tu temu, sada kada si pomenuo 🙂
Društene mreže, pa i to je neko sektašenje, želja za pripadanjem grupi, zar ne.
Mada nisam videla kod nas da MLM prolazi dobro na taj način, valjda zbog osnovnih principa prodaje MLM-a, mora da bude lični kontakt.
Comments are closed.