Koliko košta znanje (nikako fotokopirano)?- jedan gnevni post

školski udžbenici

Dođe septembar mesec. Đačka radost. Maleni naši, budućnost naša, krenuše u školu. I to za džabe, mesecima već čitamo i slušamo o tome u svim medijima. Talasa tamo neka blogerka, Amarilis, več duže vreme, alo ljudi – carevo novo odelo, prevara. Ko bi slušao Amarilis. Marketing i marketinški stručnjaci rade svoj posao !!!!!(mogo su mi dragi )

zarko obradovic4
foto
I krenulo je. Roditelji pišu pisma novinama da objaves voju muku, žale se po blogovima, forumima, gde stignu. Žale se i izdavčke kuće sa fenomenalnim sloganom – ne štedite na deci, kupite im knjige na kojima mogu da žvrljaju, da ih cepaju, koje mogu opušteno da se raspadaju, pošto su loše povezane, sve u svemu – daj, daj, daj pare, daj.

Tako dođosmo i do teme ovog teksta – a to je – koliko košta znanje u Srbiji.
Odgovor je mnogo, a koštaće sve više i više, zato što je jedini kriterijum koji se uzima u obzir kada je naša prosveta obrazovanje u pitanju zarada. I tu jekraj priče.

Ogromne pare se tu vrte i to je fakat. Uzmite da jedan udžbenik košta recimo 500 din. Pošto nadležni u Mistarstvu prosvete ne znaju koliko ima škola u Srbiji , uzeću procenu Unije sindikata da ima oko 650.000 učenika i kad pomnožim, dobijem cifru od 325.000.000 (325 miliona dinara) ili 3.250.000 evra za jedan jedini udžbenik za sve đake u Srbiji. Da li je potrebna još neka kalkulacija, da podsetim, računala sam jedan udžbenik. A ako pođemo od kalkukacije da za svaki razred imamo oko 10-ak udžbenika (10×8=80) pa to pomnožimo sa gornjom cifrom, ja ne mogu, ko voli nek izvoli.
Kao što rekoh, ko bi slušao tamo neku blogerku. A vi roditelji, sedite pa se zamislite, na šta vi to trošite svoj novac!
A kako to rade u nekim drugim, onostranim državama i kako ćemo i mi raditi, samo je potrebno da dođe neko sa strane(Evropska Unija, recimo) I da nam to kaže na visokom nivou, lupi neku ćušku!
Besplatno, dostupno, transparentno znači na internetu.
Osnovni didaktički materijal je postavljen na Internetu i dostupan je svoj deci. Ko želi dodatno obrazovanje,dodatni didaktički materijal, pomoć, nešto više za svoje dete, on će i platiti. Tako jednostavno I tako na dohvat ruke.
Ali, ovo je Srbija, reći ćete.
Podatak, koji sam ja našla je da u Srbiji trenutno oko 3.000 osnovnih škola ima kompjutere povezane na internet. Da ne pominjem, da za neuporedivo manje novca, mogu da se opreme sve škole i da svima bude dostupno besplatno znanje (deca inače mnogo lakše prihvataju online učenje – to je činjenica, dokazana i glupo je sporiti se oko toga).
Dragan Đilas
foto
Ali, uvek ima ali –
a gde su tu autorski honorari, pa zarada izdavačkih kuća, pa malo da se ovajde i članovi komisija za odabir udžbenika, pa da vam nabrajam dalje, neću, pravite se da ne vidite, pravite se i dalje. To su vaša deca, vaše pare, ćutute i trpite.
Pitajte klince da li oni žele teknjige? Biće komentar – šta deca znaju!
Onda prošetajte do onih preprodavaca udžbenika i obratite pažnju, koliko ima novih, neotvorenih udžbenika. Zašto? Reći će vam klinci, koje niko ništa ne pita – zato što su smor, a sve što im treba, naročito stariji, naći će na netu.
Puno sreće u bacanju pare i ove isledeće godine, to je moja poruka.
A za one, koje će naravno reći, otkud tebi pravo Amarilis, da pričaš takve stvari, evo činjenice:
Moj obrazovni, besplatni sajt poseti više korisnika, nego sve sajtove Ministarstva, zajedno sa sajtom Ministarstva prosvete. Nije to na ponos meni, mislim da je sramota za njih.
Ja ću i dalje da se bavim svojom misijom(slušaj pesmu) – misija, kako to zvuči moderno 🙂
U zdravlju se vidimo!

6 COMMENTS

  1. Jednostavno, mnoge stvari se kod nas postavljaju na pogrešne noge/osnove, mnogi prioriteti su nam pogrešni, a sve radi nečijeg interesa i džepa!

    Net i online izvori ne mogu da zamene knjige, bar ne malim djacima, ali svakako mogu da ih dopune.

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *