Priča o mečki Božani, Velesu i Perunu

 

Današnji dan – Sretenje, 15. februar je veliki  hrišćanski praznik. Posvećen je sećanju na prvi dolazak mladog Isusa u Božiji hram, njegovo posvećivanje Bogu. Marija je četrdestog dana od Božića, rođenja Hristovog, donela malog Hrista da se sretne sa Bogom.

Sretenje Gospodnje je praznik  koji je ustanovljen mnogo vekova nakon Hristovog rođenja. Zbilo se to u vreme cara Justinijana u 6. Veku.

Sretenje je i narodni praznik, koji mnogo toga pamti iz tradicije i istorije srpskog naroda.

Na taj dan sreću se zima i leto.

Koga prvog ugleda devojka na sretenje za njega će se udati.

Šta nam govore ti običaji.

Glavni lik, koji će nam pomoći da odgonetnemo i otključamo naše kolektivno nesvesno pamćenje je – mečka Božana.

Razne tradicije imaju razne životinje kao simbole za ovaj važan dan u narodnoj tradiciji širom sveta. Više o tome: Mečka Božana vs. mrmot

Mi ostajemo sa našom  Božanom.

Božana je ime novijeg porekla. U osnovi je imenica bog, odnosno  božastvo, kako je glasila ta starosrpska reč ( kao i čovečastvo). Glas n je umetnut znatno kasnije. Tako da je ime mečke moglo da glasi Bogica.

Važno nam je da definišamo ko je ta mečka Božana ili Bogica.

To je Boginja majka, prvo i jedino žensko  božanstvo kod Slovena ili Srba, koje ima više pojavnih oblika kao Vesna, Lada, Morana, Perunika, …, nije nam to tema u ovom tekstu. Važno je da je ona jedna jedina i da ima svoje cikluse, koji prate godunu i godišnja doba.

Pošto smo u mesecu februaru, zima vlada a zimom vlada i vlast ima Veles.
Doduše, tu je negde kraj zime, samo što nije, ali da li je?

Veles medved

To je taj trenutak, kada Boginja, Bogica, Božana mora da odluči?

Zašto, šta da odluči?

Da li će se vratiti svom trenutnom saputniku, Velesu, vladaru zime, zimskom medvedu ili je došlo vreme da ga napusti.

Medved i mečka, medvedica spavaju zimskim snom. A šta je san? Boravak u drugoj dimenziji, u carstvu snova ili u Velesovom carstvu. Mnogi tumače Velesa kao božanstvo podzemnog carstva, carstva mrtvih. Da se prisetimo onih tradicija, koje snove vide kao prelazak u drugu dimenziju, kao malu smrt iz koje ima povratka?

Božana se probudila, vratila, izašla iz pećine – zašto? Da vidi senku? A šta joj to govori – da li je vreme da se još malo vrati svom trenutnom saputniku Velesu ili je došao čas da ga ostavi i krene u susret svom drugom saputniku – silovitom Perunu.

Božana nema dilemu – senka pripada podzemnom carstvu, ako je Božana vidi – vraća se Velesu. Sve ima svoje značenje i smisao.

Oblaci koji kriju senku su simboli olujnog boga i promene godišnjih doba i Božana zna da su se po oblačnom danu susreli zima i leto- dolazi vladavina boga Peruna. Vreme je da promeni saputnika do novog godišnjeg ciklusa.

Srpski jezik pamti, tradicija i verovanja pamte daleko do kolektivnog nesvesnog.

Koga prvog ugleda devojka na sretenje za njega će se udati.

Da li sad ima malo više smisla ovo verovanje?

Ako uporedimo srpska verovanja i mitologiju sa grčkim ili germansko-skandinavskim Panteonom bogova, već na ovom primeru vidimo razliku u drevnosti. Poštovanje Boginje majke i  matrijarhat su stariji. Muški bogovi Olimpa i Valhale su kasnijeg datuma, kada je patrijarhat zamenio matrijarhat.

Vlasici-Velesova deca
Vlasici-Velesova deca

Da ne zaboravimo i Vlašiće, sinove, koje je dobila sa Velesom. Tu su nebeski simboli i predstavljaju tradiconalno znamenje za određivenje važnih radnji kao što su zimi – vreme za da se pripremi  hleb za pečenje ili leti da se kreće u poljske radove. Mnoge priče su vezane za ovo važno  sazvežđe –link

 

Nađe se tu gotovo uvek neki zmaj a zmaj-zmija je drugi simbol Velesa. Srpske reči zmaj i zmija nastale su od reči zemlja – *zemja a zemlja, podzemlje, opet smo došli do carstva kojim vlada Veles.

Ne verujete ni reč od ovoga što sam ispričala?

Nema problema, meni ne smeta. Nastaviću još samo malo.

Ovo verovanje, koje je zapamtio i srpski jezik i mitologija mnog toga objašnjava, evo primera:

Poznata je priča o kralju Arturu, priča koje je takođe dobila hrišćansko tumačenje, mit o Svetom gralu i razne druge teorije.

Artur Pendragon, kako je glasilo puno ime ovog junaka se tumači na razne načine.

Evo našeg, srpskog:

Artur je medved (simbol Velesa, ako ste zaboravili)

Dragon je zmaj – takođe simbol Velesa

Borba Velesa i PerunaNesrećni kralj Artur, jalov je i bolestan, prevaren i od strane svojih najdražih – žene i najboljeg prijatelja, da li zvuči poznato? Ako skinemo sve elemente hrišćanstva i  književne dodatke pisaca iz kasnije istorije,  da li smo spremni da tu priču pročitamo, bar probe radi, kao priču o našoj Božani , Boginji koja zatvara svoj ciklus u ljubavi prema mudrom i hladnom  Arturu, Velesu ali  i silovitom i strastvenom(olujnom) Lanselotu, Perunu.

A tu je i okrugli sto – drevni simbol kola, godišnjeg ciklusa i mnogo drugih simbola, koji dobijaju smisao tek kada se posmatraju iz perspektive srpske i slovenske mitologije.

A vi, kako vam drago, tako i čitajte.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *