U prethodnom tekstu O bečko-berlinskoj školi istorije započela sam sa temom, koja zaista zaslužuje mnogo pažnje, truda i rada da bi  (naša) zvanična istorija počela da razmatra i menja svoje “jedinstvene” stavove.

Bečko-berlinski školu su zapravo započeli nemački lingvisti sa svojim jezičkim proučavanjima i teorijama. To je zaista opširna priča, ovog puta se nećemo baviti. Jedan od lingvista iz te grupe je bio i čuveni Jakob Grimm, nama poznat kao veliki prijatelj Vuka Karadžića, zahvaljujući kome je nemačka naučna javnost upoznala srpski jezik i narodnu književnost na srpskom jeziku.

Da li je zaista bilo tako?

teutonicmytholog03grim_0Nemačka mitologija je obimno delo u 2 toma, koje je udarilo temelje daljem proučavanju nemačkih bogova i božanstava, stavaranju mita o veličanstvenoj nemačkoj mitologiji, koja se dalje razvila do katastrofe u 20. veku.

Jakob Grim je bio veliki naučnik i verovatno nije imao takve namere. On je uradio fantastičan posao za nemački jezik – rečnik, gramatika, koje je pisao sa bratom,  temelj su daljeg razvoja germanistike.

Da se vratimo na mitologiju. Ovo Grimovo delo lako možete da pronađete na netu, doduše u prevodu na engleski jezik i da se uverite da je sve što pišem, zaista tako kako stoji kod Grima.

Negde je napisano eksplicitno a ponegde se nameće kao očit zaključak.

Recimo u 1.knjizi, kada govori o lugovima u šumama, Grim priznaje da jedini način da se prodre i osvetli taj deo nemačke mitologije vodi preko proučavanja Slovena, Prusa, Kelta i Finaca i zapisa i spomenika iz perioda njihove paganske mitologije. I tako redom na otprilike 1.000 strana gradi Grim nemačku mitologiju, božanstva i druga mitološka bića, verovanja vezana za zvezde, nebeska tela, biljke, životinje itd. Zatim tu su delovi iz srpskih narodnih pesama i drugih vidova stvaralaštva, (zahvaljujući Vuku) koje Grim koristi na isti način, da potkrepi postojanje nemačke-tevtonske mitologije.

Vodan, Odina vrhovni germanski bog

Krenućemo redom i u ovom tekstu samo načeti temu glavnog germanskog božanstva po imenu  Odin, najpoznatijeg u savremenoj kulturi zbog masovne medijske eksploatacije ili kako se još naziva Vodan ili Votan.

Ko je bio Odin?

Da li je Odin bio vrhovni bog u germanskoj mitologiji, upravo onako kako je prikazan u čuvenom delu Ede, priručnik je za pesnike i ujedno uvod u severnogermansku mitologiju koji je sabrao islandski istoricar Snorri Sturluson.

” Nordijske su zemlje bile u slabom, gotovo nikakvom doticaju s ostalim kulturama sve do vikinških pohoda u 9. stoljeću. Nikakvih zapisa o njihovim običajima i religiji nije bilo do početka, do Snorrijeve Edde. Ovaj rad sažeto opisuje mitske priče sakupljene u tom delu, te traži veze između mitologije i uslova u kojima je ona stvarana. Isto tako iznosi neke priče iz folklora, i otkriva na koji se način razlikuju od mitskih priča.”
the-norsemen

Snorri je svoje delo zapisao u 13. veku. U njemu je dat opis mitologije Asgarda sa Torom, Frejom i naravno Odinom, kako vrhovnim gospodarom Midgarda.

 

Vodan ili Votan

Vodan je drugo ime Odina, tako glasi zvanična verzija, u pitanju je isti bog, božanstvo koje je vrhovno kod svih germanskih plemena. Zajedničko Odinu i Vodanu je – jedno oko. U ostalim aspektima se prilično razlikuju.

Dok Odin ima čitavu mitsku zemlju pod svojom upravom, suprugu, porodicu, decu, sluge, dvor, itd.. Vodan uglavnom nema ništa.

Ima doduše 2 gavrana i 2 vuka, što otvara neke druge priče, kojima se namerno sada ne bavim. Živi sam, stalno je u pokretu pod okriljem noći, najčešće. Nosi šešir i zaogrnut je tamnoplavim plaštom (i ta priča ima objašnjenje ali u našoj mitologiji). Ovaj drugi Odin, tačnije Vodan poslužio kao je uzor Tolkinu za lik čarobnjaka Gandalfa, eto i to da pomenem, čisto da bi se stvorila preciznija slika Vodana i uporedila sa poznatom predstavom o Odinu.
d1c002f1-bf51-4e4c-bb36-04d2a22ac1bd

I sad, kako su odjednom ta 2 sasvim različita lika postala 1? Spojio ih je Grim (i drugi naučnici pomenute škole, da bi pokrili prazan prostor u mitologiji germanskih plemena).

Naravno, sve ovo može da zvuči kao moje lično trabunjanje, pa da vidimo postoji li još nešto što bi moglo (ukratko) da potkrepi ovu tezu.

    • Sam Grim navodi da kod Franaka i Gota nema pomena o Odinu.
    • Ako pogledamo zapise runama, ukupuno ih je pronađeno oko 3.000 od toga na teritoriji današnje Nemačke 4.
    • Kod germanskih plemena na zapadu Evrope kao vrhovni bog pojavljuje se Gausus, Gautatýr = germ. *ḡautan ‘lärmen, schreien’ – galamiti, besneti

Vates, vatis je latinska reč u značenju prorok ali i onaj koji je van pameti, koje pobesneo, opsednut.

U savremenom nemačkom imamo reč Wut, die – bes, koja se u svakom boljem nemačkom etimološkom rečniku povezuje sa Vodanom, Votanom. Objašnjenje je da da bi mogao da proriče, mora da se obeznani odnosno da pobesni.

Grad Vels u Austriji – mala digresija

Postoji grad u Austriji, koji je svojevremeno bio važan trgovinski centar i gle čuda, zove se Vels. Ono po čemu je od davnina taj grad poznat je stočni sajam.

I baš slučalno se taj grad zove Vels?

A šta kaže naša nauka.

Veles, Volos, Vlah – obrni, okreni sve će manje više da se svede na pozajmljenice germanskog porekla. Zašto?

Pa vraćamo se na početak priče i tako ukrug. Postoje radovi, koji zaista pokušavaju da stanu tome na put, recimo pogledajte, bez predrasuda, rad Marka Pijovića, citiram:

“…. Naime, biti će da je pojam Volosa/Veles praslavenski, pa tu nije potrebno tražiti nekakvu „germansku vezu”. A od Volosa/Velesa, te s njime povezanog pojma Volhv/Volhov (ili nekog njemu vrlo sličnog oblika), u značenju čarobnjak, te stranac, pa do pojma Vlah, ima tek nekoliko ‘koraka’: stoga je pitanje u kojoj je mjeri održivo shvaćanje da je potonji pojam (dakle Vlah) morao Slavenima biti posredovan putem neke druge jezične skupine.”

Do sledećeg teksta, razmislite malo o Velesu, Votanu i Odinu, ko je tu kome šta, ko je od koga, ……

 

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *