Lingvistika i srpska-autohtona škola, čuvajmo srpski jezik

Srpski jezik i savremena lingvistika

Čuveni lingvista Noam Čomski je u svojoj revolucionarnoj lingvistčkoj teoriji generativne gramatike, kao jednu od premisa uzeo sledeću stavku: ljudska bića se suštinski  razlikuju od životinja i mašina jer imaju sposobnost komunikacije, koja je pre svega zasnovana na upotrebi jezika.

Ako bi nauku o jeziku, odnosno lingvistiku razmotrili  malo šire i prebacili na celokupnu isroriju ljudskog roda, dobili bi neke veoma zanimljive stavke.

Lingvistika, istorija i predmet proučavanja

Lingvistika je relativno nova nauka. Predmet lingvistike je jezik kao komunikaciono sredstvo. Smatra se da su sva istraživanja pre 19 veka nesistematična, subjektivna, spekulativna i slično.

Pre lingvistike postojala je oblast, koja se zove tradicionalna gramatika, nastala u antičkoj Grčkoj i u neraskidivoj vezi sa filozofijom i književnošću tog doba.

Zatim se težište prebacuje na latinski jezik (važno je naglasiti, na kasniju redakciju latinskog kao veštačkog jezika) pa zatim ide nekim svojim putem , do kraja 19 veka, kada se raskida sa tom tradicijim i počinje razvoj nezavisne nauke o jeziku po imenu lingvistika.

I tako vreme prolazi, mlada nauka lingvistika se razvija kao potpuno nezavisna (od koga i čega?)- od tradicionalne gramatike i malo po malo, eto nas u ovom trenutku u kom samo sada.

Gde smo bili, šta smo radili, kada je naš jezik u pitanju  – ovaj deo dopišite i smislite sami, kasnije neće biti vremena.

Ako ste ipak odlučili da čitate i dalje – srećno, i dobrodišli u lingvitičko kontemplativnu teoriju o istoriji sveta.

Semantika je deo gramatike (lingvistike) koja opisuje značenje reči i rečenice, sintaksa nas trenutno ne intersuje. Tu ćemo se zaustaviti, malo brkati babe i žabe i pričati o temi :

Svetska istorija superlativa

Znamo šta su superlativi, to je onaj ili ono što je naj-, jedno jedinstveno: najbolji,najbogatiji, najlepši, najjači, najsuroviji, najbezobrazniji, najdrskiji, najbezobzirniji…

I to je to. To je vrlo jednostavna,  izuzetno precizna i tačna lingvistička teorija ljudske istorije.

Pri  tome je 100% tačna, nisu joj potrebna nikakva eksperimentalna dokazivanja, pošto se primenjuje i dokazuje od kako je sveta i veka.

Najjači (čitaj superlativi) opstaju a i pišu isroriju.

Pojavi se ponekad na lokalnom nivou poneki komaprativ, koji  bi da se istakne i kaže ja sam bolji, jači, pametniji od…. malo se tako razgalami, dok  superlativu  ne dosadi i klepne ga po glavi da umukne.

Kakve sad to veze ima sa našim narodom, jezikom,  istorijom, tradicijom,  položajem u svetu?

Kakve to veze ima sa srpsko-autohtonom školom istorije a i lingvistike?

To je suština, ako nekome još nije sinulo, citiram – “…tišina tamo dole!”, superlativ je istakao više puta!

Tradicionalna gramatika razvila se na osnovi, koju čine grčki  i latinski jezik, a potom je primenjivana na sve ostale jezike, iako se ti jezici po strukturi, na svim lingvističkim nivoima razlikuju od strukture latinskog i grčkog.

Elem, ako se držimo tradicionalne gramatike, pravila, iskustava, važnih imena, izvora, dela, autora, kada opisujemo  sopstveni  jezik, onda je ono što radimo naučni metod – citiraj, citiraj, citiraj isključivo superlative.

Ako odstupimo od toga – onda se to zove srpska–autohtona škola i to je izvan mogućnosti za bilo kakvu ozbiljnu debatu, a kamoli nešto drugo.

Nije u skladu sa onim što superlativ kaže i propoveda. (grčki, latinski, sanskrit, nemački, …. su naj –ostali odstupi).

Situacija se drastično menja, tradicionalnu gramatiku  zastupa savremena lingvistika (ma, kako da ne).

Srpska-autohtona škola lingvistike?

Savremena lingvistika teži da, za razliku od tradicionalne gramatike, uspostavi  takvu lingvističku teoriju (ili konkretno teoriju gramatike), koja je toliko opšta i neopredeljena, da se može  primeniti  na sve ljudske jezike.

Superlativ opet kaže – to je to, opšte je zakon, jedino ispravno, opšte= zajedničko je jedini ispravni put.

Ali, mi u ovom našem, malom vilajetu imamo nešto da kažemo, nama je važno a i bitno je …!

Pljas, superlativ kaže: mrš, tamo ti srpska autohtona školo, zar ne vidiš šta je naj-, samo opšte, zajedničko, ili se uklopi u teoriju, ili ćuti, bre, pojma nemaš, ma uostalom – ko te šta pita!

Citiraj, navodi pravila, iskustava, važna imena, izvore, dela, autora koji su u trendu (čitaj naučno priznati) broji  reči, radi statitisku, uklapaj,  se ili – „ima da te nema“!

Šta vi kažete? Imate li  bolju teoriju?

p.s. Generativna teorija Noama Čomskog je navedena kao jedan od primera novijih lingvističkih teorija, nikako kao konačna i ultimativna, kada je savremena lingvistika u pitanju. Autor teksta(moja malekonst) je upoznat sa savremenim trendovima i teorijama u lingvistici, koje, ni na koji način, ne menjaju suštinu teksta.

Pročitaj još: Zašto rode donose bebe, poreklo izraza