Lingvistika i srpska-autohtona škola, čuvajmo srpski jezik

Čuveni lingvista Noam Čomski je u svojoj revolucionarnoj lingvistčkoj teoriji generativne gramatike, kao jednu od premisa uzeo sledeću stavku: ljudska bića se suštinski  razlikuju od životinja i mašina jer imaju sposobnost komunikacije, koja je pre svega zasnovana na upotrebi jezika.

Ako bi nauku o jeziku, odnosno lingvistiku razmotrili  malo šire i prebacili na celokupnu isroriju ljudskog roda, dobili bi neke veoma zanimljive stavke.

sacuvajmo-srpskiLingvistika je relativno nova nauka. Predmet lingvistike je jezik kao komunikaciono sredstvo. Smatra se da su sva istraživanja pre 19 veka nesistematična, subjektivna, spekulativna i slično. Pre lingvistike postojala je oblast, koja se zove tradicionalna gramatika, nastala u antičkoj Grčkoj i u neraskidivoj vezi sa filozofijom i književnošću tog doba. Zatim se težište prebacuje na latinski jezik (važno je naglasiti, na kasniju redakciju latinskog kao veštačkog jezika) pa zatim ide nekim svojim putem , do kraja 19 veka, kada se raskida sa tom tradicijim i počinje razvoj nezavisne nauke o jeziku po imenu lingvistika.

I tako vreme prolazi, mlada nauka lingvistika se razvija kao potpuno nezavisna (od koga i čega?)- od tradicionalne gramatike i malo po malo, eto nas u ovom trenutku u kom samo sada.

Gde smo bili, šta smo radili, kada je naš jezik u pitanju  – ovaj deo dopišite i smislite sami, kasnije neće biti vremena.

Ako ste ipak odlučili da čitate i dalje – srećno, i dobrodišli u lingvitičko kontemplativnu teoriju o istoriji sveta.

Semantika je deo gramatike (lingvistike) koja opisuje značenje reči i rečenice, sintaksa nas trenutno ne intersuje. Tu ćemo se zaustaviti, malo brkati babe i žabe i pričati o:

Svetskoj istoriji superlativa

Znamo šta su superlativi, to je onaj ili ono što je naj-, jedno jedinstveno: najbolji,najbogatiji, najlepši, najjači, najsuroviji, najbezobrazniji, najdrskiji, najbezobzirniji…

I to je to. To je vrlo jednostavna,  izuzetno precizna i tačna lingvistička teorija ljudske istorije. Pri  tome je 100% tačna, nisu joj potrebna nikakva eksperimentalna dokazivanja, pošto se primenjuje i dokazuje od kako je sveta i veka.

Najjači (čitaj superlativi) opstaju a i pišu isroriju.

buducnost-lingvistikePojavi se ponekad na lokalnom nivou poneki komaprativ, koji  bi da se istakne i kaže ja sam bolji, jači, pametniji od…. malo se tako razgalami, dok  superlativu  ne dosadi i klepne ga po glavi da umukne.

Kakve sad to veze ima sa našim narodom, jezikom,  istorijom, tradicijom,  položajem u svetu?

Kakve to veze ima sa srpsko-autohtonom školom istorije a i lingvistike?

To je suština, ako nekome još nije sinulo, citiram – “…tišina tamo dole!”, superlativ je istakao više puta!

Tradicionalna gramatika razvila se na osnovi, koju čine grčki  i latinski jezik, a potom je primenjivana na sve ostale jezike, iako se ti jezici po strukturi, na svim lingvističkim nivoima razlikuju od strukture latinskog i grčkog.

Elem, ako se držimo tradicionalne gramatike, pravila, iskustava, važnih imena, izvora, dela, autora, kada opisujemo  sopstveni  jezik, onda je ono što radimo naučni metod – citiraj, citiraj, citiraj isključivo superlative.

Ako odstupimo od toga – onda se to zove srpska–autohtona škola i to je izvan mogućnosti za bilo kakvu ozbiljnu debatu, a kamoli nešto drugo.

Nije u skladu sa onim što superlativ kaže i propoveda. (grčki, latinski, sanskrit, nemački, …. su naj –ostali odstupi).

Situacija se drastično menja, tradicionalnu gramatiku  zastupa savremena lingvistika (ma, kako da ne).

Savremena lingvistika teži da, za razliku od tradicionalne gramatike, uspostavi  takvu lingvističku teoriju (ili konkretno teoriju gramatike), koja je toliko opšta i neopredeljena, da se može  primeniti  na sve ljudske jezike.

Superlativ opet kaže – to je to, opšte je zakon, jedino ispravno, opšte= zajedničko je jedini ispravni put.

Ali, mi u ovom našem, malom vilajetu imamo nešto da kažemo, nama je važno a i bitno je …!

Pljas, superlativ kaže: mrš, tamo ti srpska autohtona školo, zar ne vidiš šta je naj-, samo opšte, zajedničko, ili se uklopi u teoriju, ili ćuti, bre, pojma nemaš, ma uostalom – ko te šta pita!

Citiraj, navodi pravila, iskustava, važna imena, izvore, dela, autora koji su u trendu (čitaj naučno priznati) broji  reči, radi statitisku, uklapaj,  se ili – „ima da te nema“!

cirilicaŠta vi kažete? Imate li  bolju teoriju?

p.s. Generativna teorija Noama Čomskog je navedena kao jedan od primera novijih lingvističkih teorija, nikako kao konačna i ultimativna, kada je savremena lingvistika u pitanju. Autor teksta(moja malekonst) je upoznat sa savremenim trendovima i teorijama u lingvistici, koje, ni na koji način, ne menjaju suštinu teksta.

 

 

 

2 COMMENTS

  1. Tradicionalna gramatika tretira sve jezike po pravilima, koji važe u navedenim jezicima. Odnosno – postavljena su neka pravila za opisivanje jezika i postavljanje normi-propisa za upotrebu jezika, koja su zasnovana na tim klasičnim jezicima a nisu primenljiva na sve jezike.To manje – više funkcioniše, zato što su svi navedeni jezici srodni (indo-evropska grupa), ali … ne dozvoljavaju se nikakva odstupanja od istih. Jednom postavljene norme su nepromenljive – a u toj podeli karata, srpski jezik (i svi slovenski jezici) je nezasluženo prošao katastrofalno.

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *