Pre podne – priča o Bati – deo drugi

candy_hard

Bata je starovao motor. Najpre da pokupi Marka! Marko je marketing manager u firmi i obično njih dvojica rade u paru. Čuj, marketing manager!

Umirao je od smeha, kad Marko počne da deli vizitke i da objašnjava da u današnje vreme, nema uspešne firme bez dobrog marketing manager-a. U suštini, njegov posao u firmi je bio ubedljivo najbolji – birao je promoterke, na primer. A kako je Marko to isticao u društvu – on je temeljna osoba, kad nešto radi, radi to do kraja. Što bi značilo, u prevodu – razgovor za posao i testiranje se obavlja kod njega u krevetu. Nema te promoterke, koja je radila ili radi u firmi a da je on prvo nije overio – posle je naravno morala i da mu pospremi stan, opere sudove i veš i tako to, da je vidi na delu. Vodio je on računa, koja god od devojaka uđe u uži izbor za testiranje, prvo na sanitarni pregled pa kod njega. Sve po zakonu.

– Marketing je to, ne može svako to da radi. Moraš da se dobro pripremiš, školuješ i imaš odgovarajaće iskustvo da bi bio uspešan u toj delatnosti. Ja sam svoju radnu biografiju dugo i temeljno stvarao, ulagao u svoje obrazovanje, proširivao vidike i – eto isplatilo se! Tipična Markova žvaka.

Činjenice su govorile u prilog navedenom, doduše malo su bile prilagođene svrsi.

Marko je bio rodom iz ratom zahvaćenih područja. Bio je mali, kada mu je porodica izbegla u Srbiju. Snalazili su se kako su znali i umeli. Krenulo je kada je brat zbrisao u Italiju. Tamo se dobro snašao i čim je Marko malo odrastao, pridružio se bratu.
U početku je zaista radio najjednostavije poslove, kuririsanje, čuvanje straže ….
Kako je rastao i razvijao se, počeo je da učestvuje u manjim zastrašivanjima, prebijanjima… Posle je sve išlo svojim putem. Naravno, brat je vodio računa da Marko baš nikada lično ne okrvavi ruke. Živeli su u delu grada gde je bilo puno Rusa, tj. Ruskinja, prostitutki naravno. Marko im je bio kao mezimče, utrkivale su se koja će ga maziti, obučavati, pokazivati mu krevetske atrakcije. I tako je Marko sticao svoje obrazovanje, korak po korak, nivo po nivo. Italijanski doduše nikad nije naučio, sem par osnovnih rečenica. A i šta je on imao sa žabarima, nikada mu se nisu ni dopadali, bez duše, slovenske. Ali zato ruski, savladao ga je sjajno. Uostalom imao je toliko dobrih učiteljica, svaka sa svojom nastavnom metodom. Od tada je opsednut Ruskinjama. Životni cilj mu je da ode u Moskvu i da živi bar sa 2-3 Ruskinje, istovremeno, naravno.

– Ionako ih ima viška, nije to nikakav problem, navikle su one!

Kada je brat došao do kapitala, vratio se u Srbiju, krenuo sa biznisom i zaposlio brata kod zemljaka. Nije bio problem, radio je u inostranstvu, govori ruski i italijanski, besprekorni dosije, preporuka od pravih ljudi, odgovarajuće iskustvo.

Marko je naravno već čekao, kad je Bata stigao ispred nejgove zgrade.

– Najviše volim da radim ove bombone, samo nemoj opet da mi zagorčaš život sa tvojom ruskom muzikom.
– Slušaj Bato, malo ja didžeišem malo ti. Fifti-fifti. Ne davi. Ko je tebi kriv što si seljober pa nisi probao ruske lepote. Ne znaš jezike, čoveče, to je tvoj problem, samo slušaš ove naše. Vodim te ja u Moskvu, prvom prilikom pa ćeš onda shvatiti šta ti pričam. Obrazovanje, brate, sve je u obrazovanju. Širenje vidika, kapiraš?

– Dobro ne davi, pola- pola!

Prešli su Gazelu i parkirali se u blizini nove fancy, poslovne zgrade. Ekipa broj 2 je već čekala.
– Javljeno je da će se ići sa crvenom Fabiom. Kola će voziti lično Brand managerka, evo ti vidi, poslali su mi njenu fotku. A evo fotka i njene asistenkinje za svaki slučaj. Bože, koji akrepi. Ova managerka, jeste da je keva, još i bolje izgleda od ove male. Ko je njih primao na posao.
– Ha, pa sigurno nisi ti Marko, nemaju u svim firmama tebe, da krešeš osoblje pre nego što ih primiš na posao.
– To je njihov problem. Važna je dobra obuka. Eno ih. Spremi se!

Krenuli su. Opet na Gazelu. Izgleda pravac Niš, ovog puta.

– Nadam se da neće baš na jug, imam neke obaveze sa malom po podne.
– Ćuti, Bato i vozi, vidiš da slušam muziku! Hoćeš bombonu, ha,ha,…., da se smiriš malo!

Bombone „ Sladiš“ su bile novi proizvod, ali su se već našle svoje mesto na tržištu. Prodaja je išla sjajno a još kad je krenula nagradna igra, super. Dele se džipovi, televizori, mobilni, kompjuteri a glavna nagrada – stan u Beogradu. Već je sa Markom odradio 3 ture. Svakog puta po jedan džip, imali su više sreće od druge ekipe, i po nekoliko kompjutera ili televizora i mobilni. Onu sitnuriju – poklon pakete sa slatkišima, majce, kape, to i ne računa. Gazdu to ne interesuje. Ipak, zbog verodostojnosti, moraju da organizuju podizanje i tih nagrada.
Plaćanje je po uspešnosti ture (mada je preporučljivo da se ne omane). Obično dobiju po hiljadarku neto obojica, plus troškovi benzina po turi i procenat od svake realizovane nagrade. Traženje srećnih dobitnika – pouzdanih osoba, koje će za sitne pare podići nagradu – to je smor, ali šta je tu je. I to se odradi.

Inače, sve to funkcioniše jednostavno. Nađe se neka faca u firmi, koja organizuje nagradne igre, dogovori se procenat i posle stižu informacije – tog i tog dana marketing manager ili operations manager ili brand manager, idu po Srbiji i nose kesice sa bombonama u kojima su nagrade. Obilaze radnje i regularno kao kontrilišu prodaju, dopunjuju robu po rafovima. Tako da kao, niko ne zna unapred, gde će biti ostavljena kesica sa nagradom.
I čim oni završe, uleće Bata, na primer. I kupuje bombone iz onog dela, gde su ostavljene. Marko snima i došapne mu u prolazu šta i gde da trpa. Kupi naravno i druge gluposti, čokolade, sokove, ako neko pita – putuju daleko ili idu u goste. Dok oni to rade, ekipa broj 2 preuzima posao i nastavlja praćenje do sledećeg grada ili sela – pa tako u krug dok se ne istroše nagrade.
Obično brzo završe. Šta je Srbija, provozaš je uzduž i popreko za pola dana. Jednom je neki baja, manager, svratio usput u neku selendru, kod rodbine, pa su se odrali čekajući, da nastavi turu, vratili se u Beograd kasno uveče. Danas Jovana ima posle podne zakazan pregled u klinici, neće živ ostati ako ne ode sa njom, ume da bude tako dosadna ponekad. Sam je kriv. Razmazio je, nema ona pojma o njegovim obavezama…………

SHARE
Previous articleJutro
Next articleI am Alive !

8 COMMENTS

  1. Ludilo! Nastavak je ludilo! Marko je mrak. “Promo” jebač odškolovan u naručju balalajka kurvi. Super. Pro manager, “nameštač”, pokretač, presretač… Ova priča već poprima razmere nestrpljivih iščekivanja popodneva jednog Marka ili i Bate i Marka, two dealing brothers. :-))

  2. Amarilis, super ti je fora, sviđam! Nestrpljivo čekam nastavak, nemoj, bre ovako malo da nam daješ, na kašičicu, nateraćeš me da čekam da sve napišeš, pa da pročitam odjednom.

  3. Zanimljiv nastavak – nazalost gruba realnost koju si fantasticno prenela u pricu.Nisam ocekivala razocarenje……
    kriv je Marko….valjda ce se popraviti????

  4. E pa Kajzeru, drago mi je da ti se sviđaju Batine dogodovštine, ali ne čeka se što ja hoću nego što drugi ne daju! Šalim se malo, ali sada mi je sezona, imam prilično posla pa ne stižem da pišem. Valjda je to opravdano?

  5. Shvatila sam ja da je Marko predstavnik survog zivota koji je zvladao maltene celim svetom, ali tako bih zelela da se Marko u jednom trenutku okrene lepsoj strani zivota i na drugi nacin te nesrecne devojke uputi na pravi put.Mozda zvuci “staromodno” ali mislim pravedno……

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *