Naučna fantastika ima mnogo podvrsta, apokalipsa je jedan od najpopularnijih
Jedan od popularnih požanrova naučne fantastike – apokalipsa i postapokaliptični život, borba za preživljavanjem i pronalaženje utočišta, sanctuary.
Fascinantna je ta ljudska potreba za pročišćenjem kroz totalno uništenje, kao jedini i isključivi način za pronalaženje rajskog života na ovoj našoj izmučenoj planeti.
Podsećanja radi, taj stav je jedno od baznih polazišta u sekti esena, kojoj je po nekim novijom istraživanjima pripado i Isus ili je bar proveo izvesno vreme sa njima.
Apokalipsa i svetske religije
Element apokalipse je prisutan u mnogim tradicijama i religijama, recimo priča ili mit o potopu (podjednako zastupljen i u tradiciji južnoameričkih Indijanaca u gotovo istom obliku kao u hrišćanstvu)u raznim aziijskim religijama.
Da li je to sećanje na prošlost, kao deo kolektivnog sećanja čovečanstva ili prekognicija budućnosti?
Da li je ta pomirenost ljudskog roda sa apokalipsom kao jedinim načinom za spas čovečanstva rezultat hrišćanske tradicije ili tu ima i drugih elemenata.
Uostalom, ako Stari i Novi zavet analiziramo van religijskog okvira, pronaćićemo pregršt priča sa ovom tematikom.
Pročitaj: Isak Asimov – klasici naučne fantastike
Apokaliptični žanr SF-a se može podeliti na neke osnove podgrupe u zavisnosti od toga šta je uzrok propasti čovečanstva.
1. Ekološka katastrofa
Ovo nije nova tema, još davne 1956 godine Džon Kristofer je napisao jedno od klasičnih dela iz ovog žanra, “Smrt trave”.
Dramaturška postavka iz ovog dela je postala šablon za mnoga buduća dela, naročito filmove na tu temu. Biljke iz porodice trava, između ostalih, to su sve vrste žitarica, su počele bespovratno da nestaju sa lica zemlje. Naravno katastrofa je neizbežna, pošto je sem konkretnog nedostatka biljne hrane, poremećen lanac ishrane, tako da čovečanstvu nema spasa. Ali tu je glavni junak, koji ne gubi nadu, kreće na put, usput se bori sa lošim momcima i okuplja dobre oko sebe i na kraju pronalazi utočište na nekoj izgubljenoj farmi.
Tu spada i Balardov “Potopljeni svet” po čijim motivima je snimljen film “Vodeni svet” Kevina Kostnera. Dramaturšaka postavka filma potpuno ista, Zemlja je potopljena kao rezultat katastrofe ali na kraju dobri momci pronalaze utočište, ostrvo, svoj raj.
2. Nuklearna katastrofa, III svetski rat
Mnogo toga je napisano i puno filmova je snimljno sa ovom tematikom.
Gotovo kultni film je “Planeta majmuna”.
Harlan Elison i njegovo delo “Dečak i njegov pas”, kao i istoimeni film sa mladim Don Džonsonom je prava stvar za one, koji ne veruju u rajsku završnicu. Holivudu ovakva tematika leži, tako da postoji bezbroj filmova recimo “Dan posle”.
3. Pandemija, izumiranje ljudskog roda ili neka vrsta degeneracije – zombi
“12 majmuma” je film, koji ima sve elemete ovog podžanra a knjiga bi bila “Kosac i antilopa”, Margaret Atvud, o kojoj sam već pisala.
Pročitaj: Žene pisci naučne fantastike
Tu je i veoma popularni film “I am a legend” snimljen po noveli Ričarda Metisona.
4. Udar meteora ili nekog drugog nebeskog tela
Koliko je filmova snimljeno na tu temu, ni broja se ne zna.
5. Invazija vanzemaljaca
H. Dž. Vels i “Rat svetova”, radio verzija iz 30-ih godina prošlog veka, meni izuzetno drag mjuzikl Džefa Vejna sa fenomenalnim glasom Ričarda Bartona kao naratora.
Hubard i njegovo “Bojno polje Zemlja” nisu delo koje spada u vrhunske domete, ali autor je svakao dosegao svoje “zvezdane” trenutke osnivanjem izuzetno popularne sekte sajentologa, smatra se jedne od najbogatijih sekti u svetu, kojoj pripada veliki broj holivudskig zvezdi.
“Autostoperski vodič kroz galaksiju” je malo drugačije viđenje ovog žanra.
6. Tehnološka revolucija, veštačka inteligencija kao pobednik !
Jedan od filmova klasika je Spilbergova “Veštačka inteligincija”.
Ali nisu svi tako nežni i emotivni u prikazivanju apokaliptične borbe sa tehnološki superiornim veštačkim neprijateljem. Tu su “MatriX” i svi Terminatori. Majstor horora, koji sebe voli da vidi i kao SF pisca ima vrlo “originalno” apokaliptično delo sa ovom tematikom pod naslovom (koji sve govori) “Trucks”.
Volim kada pronađem autora iz neke od zemalja, čiju književnost baš i ne poznajem. Dženezis, Ričarda Beketa spada baš ovde.
Za kraj, majstor nad majstorima Den Simons. Njegov opus je stvarno posebna priča. Obožavan ili totalno osporavan, kultni autor sa novim serijalom Ilion i Olimp spada definitivno u ona dela iz ove grupacije, koja obožavam. Zajedno sa serijalom o Hiperionu, iako spada u tzv. tvrđi(hard) SF, za koji je potrebna lepršava imaginacija, velika koncentracija, kao i poznavanje klasika engleske književnosti, Simons se definitvno izborio za mesto klasika SF-a.
Nadala sam se ovako necemu :)))
Reklo bi se da mi se Den Simons onda (unapred)dopada :)Cini mi se da je i Smrt trave ekranizovana … ili mi je bar ta prica od nekud jako poznata …
Mislim da ni u Mad Max filmovima nema pronadjenog parceta raja … bar ne u prva dva ali ne secam se, mala sam bila.
Sto se tice Ja sam legenda moram da primetim da su potpuno upropastili celu pricu u filmu. Poenta je potpuno pomerena, unistena i izgubljena … mislim, da, on je kao pronasao lek i onda se zrtvovao zato da bi njih dvoje dosli u raj (mada nema bambija) da taj lek donesu preostalom covecanstvu…kakav (tipicno holivudski) BS. Nije on uopste legenda zbog toga, kakva glupost. Zasto menjati mnogo bolji kraj i poentu cele price ? O takvim stvarima sam pre svega mislila.
Razlog zasto nas ovi filmovi doticu (i ponekad zabrinjavaju) mislim da je taj sto su vecina ovih scenarija sasvim moguci i cak rlo verovatni … (ekoloska ili deep impact varijanta ipak pre nego nekakvi vanzemaljci ili roboti …)
All in all – iako ne volis mnogo postapokalipsu – koja je tebi bas najomiljenija od svih ? Sto se filmova tice ja mnogo vise volim Matrix, moram priznati.
A kako si se ti to nadala, draga moja Gradiva? Ako nastaviš da me inspirišeš, biće ovo prafi SF blog, ja baš umem da se otkačim kada je ta tematika u pitanju pa ne znam da stanem.
Omiljena mi je definitivno i bez konkurencije Spilbergova “Veštačka inteligencija”, kad su filmovi u pitanju a of knjiga, bar ovih koje sam navela, Simons, koga ti stvarno preporučujem, oslobodi um i prepusti se njegovim svetovima, mislim da ćeš naći mnogo toga što će ti se dopasti – počni sa ovim najnovijim serijalom Olim i i Ilinos, ima ga u svim bibliotekama.
Ja sam malo čitala Saramaga, deo sa španskom i portugalskim književnošću u mojoj bibliteci je bio poplavljen i nemaju gotovo ništa na tu temu, ali bih volela da čujem da li si čitala njegovo Slepilo, za koje kažu da isto spada u ovaj SF žanr.
Nadala sam se jer smo se dotakle teme i kod mene :)pa sam se nadala da ces se osvnuti na to kao pravi poznavalac 🙂
Jesam citala Slepilo i smatram je jednom od najstrasnijih knjiga koje sam procitala ako ne i najstrasnijom (naravno nema nikakvih monstera sem ljudi)Po meni to ne spada u SF ni na koji nacin jer se radi (kao sto naslov i sugerise) o naprasno i neobjasnjivo nastalom slepilu koje se siri kao virus (i to kako je to slepilo nastalo uopste se ne objasnjava, niti je bitno a moze se posmatrati na razne nacine pa i kao metafora); neko je zahvacen a neko ne – tu su muz i zena, on je oslepeo a ona ne. Vlada ih stavlja u karantin, te slepe, a ona se pravi da je i ona slepa da bi bila pored muza. Sta tamo nastaje u tom karantinu samo ona vidi a mi gledamo kroz njene oci. Ovo nista nije spoiler jer se to desava na pocetku … a ono sto ona vidi je ostatak knjige … Nisam jos uvek citala Pekicevo Besnilo ali kazu da pomalo lici na to. Postoji i film ali ga jos nisam gledala…izmedju ostalih igra i Gael Garcia Bernal 🙂
Asimov i Simons su mi na rasporedu, mislim da cu im se posvetiti tokom NG praznika 🙂
Taman sam pomislio da si ti jedina imuna na pun mesec u celom ovom našem malom “društvancetu” – a onda shvatim da i ti pišeš o katastrofi (samo literarnoj). Slutimo li mi to nešto? Prošetaj malo pa ćeš videti o čemu pričam…
Dodajem jedan glas za Matriks 🙂
Ova tema me strašno fascinira – mislim pre svega na odnos SF literature i filmova prema tako starim religijskim idejama. Eseni su jako važni i za razumevanje Novog Zaveta, jer sad znamo otkud u Otkrovenju govor o velikom ratu između Kneza Svetlosti i Princa Tame, otkud, kad su Hrišćani (bar ovi biblijski) miroljubivi. Te ideje se javljaju sporadično tokom čitave istorije. S razlogom. Sigurno ne postoji ništa što može toliko da uzbudi čovečanstvo. Ne znam kakav je ritam u Holivudu, ali jedan blokbaster godišnje na ovu temu bio bi pun pogodak 🙂
+ dodala Dena Simnonsa na lični spisak za sajam 🙂
@ Gradiva, Hvala za ovo – pravi poznavalac, više fan. Što se tiče “Slepila” ubrajaju ga teoretičari u SF, apokaliptičnog žanra i po opisu mislim da tu spada, uostalom ako rešiš da čitaš Simonsa i neke druge tvrđe SF pisce, prepuni su metafora. SF je baš to, neka projektovana situacija, događaj, ne mora da bude u budućnosti. Pekića obožavam, da li si čitala njegovu Atlantidu? Eto sjajnog SF-a za početak.
@ Miodraže, šetala, sviđa mi se društvo, pa ću se zadržati, ali ovo je ipak malo o teoriji naučne fantastike, nego si ti malo nešto u neobičnom raspoloženju, ili ti moja tema nije legla.
@ Valentina, eseni su veoma važni, čitam o njima sve što nađem, ali od Holivuda baš ne očekujem mnogo.
Posebna priča je religija i SF.
Ne volim SF, tek nešto sam čitala, ali moram da ti odam priznanje – zainteresovala si me.
Pa, hvala, Miljo, ovo ću prihvatiti kao veliki kompliment 🙂
Meni mnogo više prijaju SF knjige od SF filmova. Pomenula si “Put”, nedavno sam pročitao roman Kormak Makartija po kome je urađen film i knjiga je zaista odlična postapokaliptična priča gotovo bez elemenata SF-a. Teško mi je da zamislim da se takva jedna priča pretoči u visokobudžetni sf. Odgledao sam trejler i ne verujem da ću ga gledati.
U ovom odličnom predstavljanju žanra nedostaje Stanislav Lem autor Solaris-a koji preporučujem svima jer je u pitanju remek-delo koje genijalno koristi sve moućnosti sf žanra. I ovaj film ima dve čuvene ekranizacije,ozbiljiju A.Tarkovskog i gotovo banalnu S.Soderberga, ipak zadovoljstvo čitanja ovog romana je nenadmašno.
Promeno Ideja, dobrodošlica za tebe :-).
Ovaj post je samo predstavljanje jedne teme, koja je prilično zastupljena u SF-u, pisala sam već nekoliko postova na tu temu. Mada priznajem da Sočaris nisam pominjala, zato što svi znaju za tu knjigu, mada sam mogla, kada sam pisala o Asimovu i o Gea teoriji, ali je pomenuta u komentarima.
Apsolutno sam saglasna, i meni knjige mnogo više prijaju nego filmovi.
Jedan komentar za Simonsa: svakako je jedan od onih pisaca koji se ili obožavaju ili mrze. Objektivno, čovek je zaista jedan od velikana SF-a, pogotovo zbog obilatog korišćenja “alata” postmodernizma (intertekstualnost, demistifikacija itd.) čime spada u red onih SF autora koji se ne smatraju pukim trivijalnim piscima.
Subjektivno, uopšte ga ne volim (osim “Hiperiona”) jer smatram da su mu pozivanja na književnu tradiciju i spomenuti “alati” isforsirani (osim, kao što rekoh, u odnosu Dekameron – Hiperion) i da se stiče utisak da ih koristi samo kako bi čitaocu skretao pažnju na svoju načitanost (i dalje ne vidim poentu onim maratonskim diskusijama o Šekspirovim sonetima i Prustovoj “Potrazi” u “Ilionu”), a horor knjige su mu ili mlake (“Pesma boginje Kali”) ili bleda kopija Kinga (“Leto noći” / “To”).
Mada, kažem, to je samo moje mišljenje, objektivno, čovek je zaista veličina 😀
Miloše, dobrodošao, kasnim sa odgovorom, sorry. Čini mi se da se u principu slažemo, kada je Den Simons u pitanju, s tim što meni ti njegovi citati ne smetaju, ja ih vidim kao pokušaj, recimo humanizacije drugih entiteta, sa onim večnim vrednostima, koje je ljudski rod iznedrio, sa porukom da je ovakva civilizacija, sa pravcem, kojim sada ide, na putu da sebe uništi i da je vreme da se vrati pravim vrednostim, da li su to u ovom slučaju poezija, kniževnost ili nešto drugo, stvar je percepcije. Jedno od mogućih viđenja, mada ima toga još.
Čitala sam Pesmu boginje Kali i ponešto od Kinga, ali nisam baš fan te podvrste SF-a, tako da ne bi mogla ni da komentarišem.
Comments are closed.