The Girl with the Dragon Tattoo , Muškarci koji mrze žene, trilogoija Milenijum. Nema šanse da niste čuli.
Najveći švedski fenomen od vremena grupe ABBA – People
Ovo definitivno nije preporuka za čitanje. Iskreno, ja sam pročitala prvi deo, na pola drugog i nemam šta da vam kažem. Možete da čitate, ako hoćete, zabavićete se ako volite sledeće, pričam o prvoj knjizi:
– krimiće
– zamršene porodične sage koje se prenose sa kolena na koleno, ili s generacije na generaciju, fazon Budenbrokovi, Forsajtovi, recimo….
– serijske ubice i svakojake bolesne frikove,
– sve to navedeno, upakovano u high tech jurnjavu (više po cyber space-u) u stilu Bonda, Danijela Krejga, na circa 500 strana, od kojih je prvih sedamdesetak dozlaboga dosadno, posle već postaje pravi page turner.
Da ne bude da nisam ništa pohvalila – Lizabet Salander, glavni ženski lik je prilično intrigantan. Anoreksična hardcore punkerka, sa velikim psihičkim problemima, hakerka svetskog kalibra je u stvari Pipi Duga Čarapa, tj. kako pisac zamišlja da izgleda Pipin život u telu odrasle žene.
Trivia – ne mogu da preskočim, geneološki gledano, prosto neodoljiv je lik Dragana Armanskog, Hrvata rodom od oca jermenskog Jevrejina iz Belorusije i majke Muslimanke grčkog porekla – što njega čini Hrvatom muslimanske veroispovesti, zavedenim u Švedskoj kao Srbin!?!
Šveđani su snimili film, trilogiju, ima ga i kod nas a može i da se skine sa neta, čula sam. Priča se da je odličan, a specijalno glumica koja igra Lizbet.
E, sad zašto ja ovo pišem, kad baš i nisam nešto oduševljena romanom, koji drma svetom otprilike kao Da Vinčijev kod.
Pročitaj: Boris Akunjin, ruski pisac bestselera
Fascinirana sam sudbinom pisca Stieg Lašon-a (Stieg Larsson, 1954-2004).
Obratite na pažnju na godine, čovek je umro u 50-oj godini života i oko njegovog života i smrti se ispredaju neverovatna priče.
Stieg Lašon (Larsson u originalu!?!) je bio poznati švedski novinar. Imao je i svoj magazin, bio je urednik i jedan od vlasnika. Sve u svemu uspešan čovek. Bio je poznat kao aktivni borac protiv svih vrsta diskriminacija i ugnjetavanja, veliki protivnih fašističkih pokreta, kojih ima još poprilično u Švedskoj. Kao mlad bio je pristalica komunista, ali je kasnije prekinuo svaki kontakt sa njima i prešaltovao se u demokratske redove.
Nije baš bio preterano blizak sa porodicom (otac i brat) ali nije bio ni u sukobu sa njima. Živeo je mirno i povučeno, u ljubavi sa svojom partnerkom Evom. Nisu se venčali, kako je kasnije objavljeno, prvo, zato što im nije bilo mnogo važno, a drugo, zbog nekih švedskih zakona, koje baš ne razumem najbolje, ako si u braku, onda moraš javno da objaviš adresu i broj telefona, a ako si samac ne moraš. Pošto je Stieg stalno bio u sukobu sa raznoraznim ekstremistima i fundamentalistima, onda je to bila zgodna opcija.
I tako je živeo mirno, zdravo uspešno, vodio svoj uspešni časopis. Jednog dana, kuc-kuc, svratio je u izdavačku kuću, kod gospođe, koju je poznavao i cenio kao izdavača i tras doneo cca. 1.000 strana za 2 knjige, za koje je rekao da zna da će biti uspešne, kao i da zvršava treću i zamolio gospođu da to sredi kao pravi izdavač i izda. Gospođa je pristala i ostalo je istorija.
Poenta je u sledećem: Stieg nije doživeo izdavanje svoje prve knjige. Umro je neposredno pre toga od izuzetno jakog srčanog udara (nije imao nikakvu istoriju srčanih bolesti). Priča se da su mu poslednje reči, koje je uputio bolničarima bile: Ali, ja imam samo 50 godina!
Naravno, teorija sad ima raznoraznih, ne bih se u to upuštala.
Iako je mrtav, Stieg je tek sada u centru pažnje. Prvo izdanje knjige je u Švedskoj rasprodato u rekordnom roku. Pare stižu sa svih strana. Ko je naslednik.
Jedini testament, koji je pronađen je jedan, koji Stieg napisao, još u svojim dvadesetim godinama, po kome sve ostavlja Komunističkoj partiji Švedske. Naravno, odmah uleću advokati i taj testament biva osporen, sve nasleđuju otac i brat, pošto nevenčana partnerka nema prava na nasleđe po švedskom zakonu.
Svakim danom, Stieg, tj. njegovi naslednici su sve bogatiji. Procenjuje se da se cifra prodatih knjiga približava broju od 30 miliona. Holivud je otkupio prava za snimanje svoje verzije filma.
E, to je ta priča, koja me je potresla. Jadni Stieg. Ko će napisati roman – Kako napisati bestseler i umreti!
Trivia- još samo malo. Kad je došlo do toga da se otkupe prava za američko tržište, Stieg Lašon je već bio legenda u Americi, zahvaljujući – kome – pa naravno blogerima. To je potvrdio i američki izdavač, rekao je otprilike da ni u snu ne bi dao tolike pare za prava na knjigu, nekog tamo švedskog pisca, da nije bilo tolikog pritiska od strane blogera.
Verovala ili ne, ja do sad nisam čula za taj književni fenomen. Ispade (u stvari, istina je) da sam skroz van tokova kad su u pitanju nova izdanja 🙂
Pa veliko je pitanje da li nešto propuštaš? Ja manijalkalno volim da znam šta se dešava u oblastima, koje me zanimaju. U ovom slučaju, stvarno mi je bilo tužno, tj. zarozala sam se nad sudbinom Lašona.
E, Amarilis, džaba slave kada mirišeš cveće odozdo.
Nisam čula za pisca, dakle ni čitala ga…Zanimljiv ti je post, javljam se da kažem: blogeri su čudo!
Cula sam za te knjige, na trilogiju mislim, i da su neki veliki fenomen,kao i filmovi. U Bg-u su ih pustali negde za redom proslog meseca cini mi se, napravili dobru reklamu, cini mi se da je o tome nesto bilo i u Yellow Cab-u. Ali nisam ni citala ni gledala a mislim da cu pre odgledati nego citati, iskreno. Zao mi coveka, nisam znala nista o njemu. To je neki fenomen sada izgleda, i one knjige Twilight i filmovi (to sam gledala, vampiri:) su napravili citav rusvaj u svetu i kod nas, postoji cak i neki klub zaljubljenika u isto … sad kad Amerikanci to otkupe pa zaposle neke mnogo bitne zvezde sigurno ce i ovo postati bas svetski fenomen, ipak je ovako jos uvek prilicno opskurno. Uvek se cudim kako najbizarniji izbori postaju hit u masovnoj kulturi, kao na primer Den Braun …
To i ja kažem Zverko, džaba mu sve to. Zato sam se i nešto sažalila na ćoveka.
Da, Emo, oduševim se kad vidim šta sve blogeri organizuju i rade po belom svetu.
Da ti kažem Gradiva, da ne mogu da razumem tu svetsku zaluđenost. Knjiga je OK i ništa više. Ne vidim razlog da bude svetski fenomen, mada ponavljam, stvarno mi je žao čoveka, mislim Stiega. Čula sam od osoba, čije mišljenje poštujem, da je film vrlo interesantan. A što se tiče Den Brauna, nisam mogla da verujem, dok sam čitala, samo sam vrištala po kući, .. ja sam ovo već čitala, samo bolje napisano, čovek je plagijator i tako to, ali šta vredi. Vampire nisam gledala, mislim ipak nisam ta strosna grupa.
E ma ne samo sto je plagijator, to se donekle da i oprostiti no sto je ekstremno LOS PISAC, likovi su mu grozno povrsni i glupavi, dijalozi stupidni, ma nije cak ni zabavno koliko je lose. Jednostavno losa literatura,pravo smece. Procitala sam taj kod iz radoznalosti i to ce svakako biti i poslednje njegovo sto uzimam u ruke. Vazno da se stalno obnavljaju izdanja, da ima i neko posebno, ukoriceno sta li. Uzasa.
Vampiri su poprilicno losi, narocito drugi deo ali su vampiri a bf i ja ih bas nekako mnogo volimo pa smo gledali … 30 days of night je mnooooogo bolji vamp film, ali nesto kontam, te ale i bauci ne zanimaju te previse !? 🙂
Još samo da uticaj blogera i kod nas postane tako veeliki i…Baš mi je nešto bila tužna ova priča.
Meni nešto tužan ovaj Kajzerov komentar… Bologeri kojima je (ozbiljno, a Kajzeru valjda nije) do uticaja – bolje da se odmah “prešaltuju” u politiku.
A što se Lašonovih navodnih poslednjih reči tiče – ja tu čujem samo iznenadjenje. Mislim da bi smisao bio sličan i za trideset godina. Uvek ostane nešto nedovršeno, zar ne?
Gradiva, slažem se satobom po pitanju Den Brauna, tako da mi nije jasna ta histerija, koja je pratila njegov roman. Marketing je čudo.
Što se tiče vampira nisam baš u toj tematici od Polanskovog Bala vampira, a to je bilo jaaako davno.
E sad Kajzeru, moram nekako da odgovorim i na tvoj i na Miodragov komentar. Ovaj prvi deo, saglasna sam i meni je baš bila tužna Stiegova priča.
Što se tiče uticaja blogera, Miodraže, mislim da smo različito pročitali Kajzerov komentar. Ja lično sam impresionirana uticajem, koji blogeri imaju u nekim delivoma sveta (ne mislim da to ima ikakve veze sa politikom). Blogeri i blogovanje se negde izborilo za status medija od uticaja, bar u nekim sferama života. Da li je Kajzer to isto mislio ne znam, ali ja sam to tako shvatila i na to sam i mislila, kada sam pomenula u tekstu.
Što se tiče nedovršenih stvari u životu, potpuno si u pravu Miodraže, poznajem nekoloko osamdesetogodišnjaka, koji imaju više planiranih akcija u životu, nego većina onih sa duplo manjim brojem godina.
Stiegova rečenica mi je samo bila neka vrsta replike, jer stvarno život ponekad piše romane, a sa njim se zaista raspisao. Posthumni život Stiega Larsona je kao roman za sebe.
Moram da se požalim: otkucao sam poduži komentar ali mi ga tvoj blog “proguta” ko’ jagodu… Prijavio je nekakvu grešku “data-base error”. Tek da znaš, da se ljutim! (naravno, ne na tebe…)
Hteo sam da kažem (ovog puta mnogo kraće i sa obnaveznom rezervnom kopijom pre nego što stisnem “sumbit” -(gle greška! zar se ne kaže submit?) Ta stvar u vezi uticaja je vrlo dubiozna, i pod uticajem se prečesto misli na to da se o nekome ili nečemu govori (a nije bitno u kakvom kontekstu). Štos je da “best-selere” (svih vrsta od tv-programa do blogova) naduvava MASA sledbenika na koje zapravo niko i ništa ne mogu da utiču, pošto su samo pasivni konzumenti. Moraću tu ideju da malo razradim u nekom budućem postu…
Nemoj druže da se ljutiš, pojma ja nemam šta ovaj moj virtuelni entitet radi i zašto podivlja, na mene sigurno nije, ja sam ti jedno pitomo stvorenja (ha!) a i o virusima, tj. zaštiti od istih vodim strogo računa. I meni se to par puta desilo i to uvek kada je bio duži komentar, tako da znam kako ti je bilo.
Elem, najbolje je da ti to razradiš u nekom postu. Ja i dalje mislim da je blogosfera, raznovrsna, naravno ima svega kao i u svuda, ali da u Srbiji još nije dobila na snazi kao u Americi npr. Pri tom mislim na vrstu medijskog izražavanja.
poceh da gledam film ‘The girl with the dragon tattoo’ … ali sam odustala kod scena nasilja koje zaista ne mogu da gledam… mada, kad su mi ljudi poceli pricati kako se osvetila… zainteresovala sam se za kraj – u svakom slucaju postoji fwd… :)))
Da, čula sam taj komentar sa više strana, nisam gledala film. U knjizi je to OK, naročito kad dođe momenat za payback. U svakom slučaju Nastasja, želim ti dobrodošlicu na blog 🙂
hvala ti 🙂 zadrzacu se, ako nemas nista protiv 😉
ne znam, nisam citala knjige… mislim da bi mi svakako bilo mucno…
Nedavno sam \”otkrila\” tvoj blog, pa da te na početku pohvalim, najiskrenije. Knjige nisam čitala, ali bih ih bez obzira na post i komentare, pročitala. O filmskoj trilogiji imaš odličan post http://nasdvoje2.blogspot.com/2010/06/millenium-trilogy-niels-arden.html a i kod mene na blogu je tek pomenuta, doduše u okviru druge teme, na http://miljalukic.blogspot.com/2010/06/druzenje-s-bilbordom.html
Draga Milja,
Hvala na komplimentima i dobrodošla. Malo kasnim sa odgovorima, što nije lepo, nisam imala vremena, pa nisam htela samo da odgovorim a da ne otpratim linkove.
Kod tebe sam na linkovanom postu već dala komentar, pošto si me našla sa opisanom situacijom.
Nadam se i radujem se i budućim čitanjima.
Comments are closed.