Nešto ju je trglo, otrglo iz ništavila u kome je plutala. Nije bila svesna ni vremena ni prostora.

….

Čudno je to. Na neki načim fascinantno. Nije pokušavala da pronađe suštinske odgovore. U stvari nije ni želela odgovore. Želela je samo svoj život, takav, kakav je, mali, ništavni, beznačajni.

Sumrak . Mrak se širio, prodirao u poznati prostotr. Gasio je dan, otimao joj život.
(more…)

Prozna igra pokrenuta kod Vanje na blogu filoblogija, priča br.1, kako sledi:

Sedim na platformi električnog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Čak ni uzgred ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. – Istina, to niko i ne zahteva od mene, ali to je svejedno….

(more…)

….. samo to napredovanje je velika stvar, od svih nas, bivših stipednista fabrike, da izaberu mene! Svi smo otprilike u isto vreme završili Mašinac, svi dobar prosek a mene da unaprede za šefa , nisam mogao da verujem, da li shvataš šta to znači, koliko je to važno za mene, ma za nas? Gordana, slušaš li ti mene uopšte?

When the night has come
And the land is dark
And the moon is the only light we see
No I won’t be afraid
No I won’t be afraid
Just as long as you stand, stand by me…

(more…)

Milju i njenog supruga Jovana sam upoznala, ne nisam ih upoznala, oduvek sam ih poznavala. Bili su prijatelji mojih roditelja, generacijski prilično stariji od njih, ali nekako su oduvek bili tu. Bilo ih je na prvim slikama u albumu mojih uspomena.
Nije mi baš nešto bila draga, Milja, nije ni pokušavala da uspostavi kontakt sa mnom, a kamoli da razmišlja o tome, imam li nekih osećanja prema njoj. Znate onaj tip ljudi, koji odmah kaže – ne umem sa decom! S vrata potapšu dete po glavi, kažu nešto kao, – dobra si ti devojčica, baš si porasla. Tutnu ti u boljem slučaju neki slatkiš, u gorem neku sitnicu, totalno neprimernu uzrastu i to je to.
Dakle, niti mi je bila važna, niti nevažna, jednostavno postojala je.
(more…)