Život na Voždovcu u naselju Braće Jerković
Voždovac, beogradska opština ogromna, previlika. Prepuna kontrasta, svega i svačega.
Divna za starosedeoce a užasna organizacijski gledano. Ako želite nešto da završite u ovoj opštini, puno sreće.
Da li će se podeliti ili ne, vreme će pokazati.
Braće Jerković, deo opštine Voždovac na jako lošem glasu. Zovu ga i socijalno naselje.
Da li je to baš tako?
Ja sam Voždovčanka, pa najveći deo svog dosadašnjeg života i rada sam provela na Voždovcu. Moram da naglasim, volim Voždovac. Nisam rođena na Voždovcu, to je malo teže izvesti, sem ako vam majka nije zaglavila u nekom vozilu gradskog saobraćajnog (što ustvari i nije tako nemoguće).
Nije najveća opština, ali ima nas do Šumadije, preko Avale. Onako nismo baš neka fancy, to ćete provaliti svaki put kada odete da vadite neki dokument. Ono što u Savskom Vencu ili Vračaru završite za čas posla (sve je relativno) na Voždovcu ćete se odrati čekajući. Kad pitate, alo bre, ljudi, 21 vek, organizacija, kompjuteri, brojevi i tako to, odmah će vam objasniti, ako imate vezu, da je sve u redu u službi – nego ovi pilićari prave haos.
To bi bio citat koji sam čula mnogo puta a odnosi se na činjenicu da sva podavalska sela spadaju u opštinu Voždovac, pa oni kao mrse i prave haos, inače bi sve bilo kao u Švedskoj, recimo.
Voždovac – preko Avale do Šumadije
Osim pomenutih podavalskih, postoje silna naselja na ovoj opštini, Dušanovac, Banjica (poznata i kao Tripoli city),Kumodraž, itd.
A tu je i moj voljeni Jerković-naselje vidi.
Čista socijala, odmah da vam kažem. Kad me neko pita, gde živiš i kad kažem, to je kao da sam rekla preko puta Borata negde u Kazahstanu.
Braće Jerković -znamenitosti
– A, Jerković, pa kako ti je tamo ?!!!
Odgovor, super mi je, ne bih menjala kraj, ni za stan preko puta Arene, se završava nemim blejanjem od strane sagovornika, koji u sebi misli, ma daj ne s….(znate već).
A stvarno ne bih.
Ovo je centar naselja. Imamo fontanu, ne radi nikada sem pred izbore.
Ako imate nameru da svratite i da se vidimo negde u kraju na kafi, nemojte. Sem nekoliko kafića u pokušaju, više ne rade nego što rade, izvesna mesta, gde bih mogla da vas izvedem su:
– kladionice, rade uvek
– da se nalaktimo lepo na pijaci, pa po jednu s nogu, onako valja se, za cirkulaciju.
Doduše, malo se menja situcija na obodima starog Jerkovića.
Taman posla, ako se nekom učini da ja tu nešto kritikujem, samo pišem realno kako stvari stoje kod nas u našem dragom Jerkoviću.
Ako ste ipak rešili da svratite, onda možemo u šetnju, to je prava stvar, ulice su mirne, pune zelenila, naravno, kada je vreme za to, ima parkova, parkića, nisu baš čisti, bože moj. Pasa lutalica i lokalnih kerova ima koliko hoćete, to je valjda tako u celom Beogradu.
Na nešto moram da vam skrenem pažnju ako vas ikada nanese put u Jerković. Ako želite baš da saznate, ko su bila braća Jerković idite na Wikipediu, teško da će iko znati da vam kaže nešto o njima. Ali, ako mislite da u Jerkoviću ne postoji lokalni heroj – greška.
Jerković ima – našeg Acu. Ne znate ko je to. Moraćete da pogađate 🙂
Evo ovako. Mi smo staro naselje, šta da vam kažem, Amarilis obično pozdravljaju u komšiluku sa – kako si sine, ćero, dete, pa sad računajte, koji je prosek.
Žene su dugovečnije i ima ih mnogo više nego muškaraca.
Prosek, tu negde oko 70.
Svaka majka u tim godinama, ako nema sina, ili ako ima, on je negde zauzet, tako da, bar u Jerkoviću ženska čeljad ima samo jednu zvezdu vodilju, a to je naš Aca. Prošetajte pijacom, idite kod lekara, u park i čućete:
– Videste li našeg Acu, kako im je samo rekao, onako visok i lep. Ma srediće on sve njih, bandu jednu špijunsku, ljubi ga tetka…
Savet, ako svraćate u Jerković, ne pominjite “našeg Acu”, drage, mile bakice umeju da se naljute, neće vam se dopasti.
Inače, ostalo nije loše.
Pročitaj: Turko kupatilo u Beogradu 1658 godine
Bio sam prije par mjeseci u hotelu “M” na Voždovcu 🙂 Dopada mi se kraj, ima mnogo zelenila, podsjetio me na BL 🙂
Nadam se da si se prošetao banjičkom šumom, ili si imao preča posla u Bgd-u 🙂
Stanovala sam u BJ kod pijace, gotovo tri godine. Pošto su nam tada deca bila mala, taj deo naselja je bio odličan (ne računajući, naravno, samu pijacu) za njihovo odrastanje i bezbrižne igre. Osim tog sećanja, ništa me posebno ne vezuje. Navratim ponekad…
У БЈ никада нисам био, боравио сам код другара на Вождовцу пар пута, углавном кад су биле неке важне утакмице а ја нисам имао где.
Фино је имати мирну оазу сред Београда, лично волим места где нема велике гужве. Зато се и не жалим на свој обод Земуна 🙂 Али ништа без Параћина, како сам стигао, свет ми се окренуо 😀
Ali Voždovac je i mangupski kraj. Taj deo priče je valjda ostao za neki nastavak. 🙂
Emo, sigurna sam da ti imaš svoj deo grada, koji ti više leži na srcu. Ali mi je drago što znaš o čemu pričam. Šteta je samo što dece sve mane ima u ovom kraju.
ToMCee, zemo, zemljače :-), tebi neću da kažem ništa, ti znaš gde mi je je duša ostala. Paraćin rules!
Misliš, Zverko, da pišem i nastavak. Doduše o mangupima ne znam baš puno, ja sam ipak gospođa, ali ima tema….
BJ je super kraj za život, sa samo jednom velikom manom – saobraćajno nije dobro povezan sa ostalim delovima grada.
Saglasna 🙂
Comments are closed.