Zlo

deutschland_munchen_parteiprogramm_der_nsdap_221679,property=zoom

Na današnji dan, 24-og februara 1920 godine, počelo je ZLO.

U Minhenu, u pivnici, u svečanoj sali, okupljenoj, bučnoj i vrlo pripitoj masi od oko 2.000 ljudi – članovima male partije zvaničnog naziva Deutsche Arbeiterpartei (DAP)- obratio se Adolf Hitler i predstavio svoj novi, antisemitski, nacionalni i revolucionarni program.
Tom prilikom je promenjem naziv partije u Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (NSDAP) . Ostalo je istorija.
nsdap

Nemačka se nalazila u veoma teškoj situaciji, poražena u I svetskom ratu, sa nesposobnom vladom i bez ikakve perspektive. Živelo se teško.
Odjednom našao se neko, ko je imao sve odgovore, i ne samo to , nego i rešenja za sve životne nedaće i probleme. Objasnio je vrlo jednostavno, da su Nemci žrtve, vekovne žrtve svetske zavere na čijem čelu stoji jevrejski narod, isti onaj narod, koji je ubio Hrista. Sa nestankom krivca, nestaće i svi drugi problemi. Arijevska rasa je navodno viša od svih ostalih rasa genetski posmatrano (nešto kao nebeski narod, sve je stvar stila i inspiracije) i eto na današnji dan pre 90 godina Zlo se rodilo i krenulo svojim životnim putem.
Da li je Zlo samo sebi dovljno, da li je to zasebni entitet, koji može da živi, raste, razvija se sam od sebe. Da li je to, tako moderno, pitanje kolektivne krivice, kojima se mi sada bavimo?
Da li je dovoljno izviniti se posle svega što je učinjeno i šta onda – oprali smo ruke, kao Pontije Pilat, osvestili se, naravno i izvinili se-to je veoma bitno – i sad možemo dalje.
Ili možda u svima nama postoji seme zla, koje u određenom trenutku proklija, bez naše volje. Da li je to moguće.
Mnogo se istraživalo i pisalo o Hitlerovom uspehu. Postoje i verzije da je Hitler ovladao misterijama i čarobnjaštvom drevne Tule (neki od osnivača pomenute partije su bili članovi tajnog društva mitske Tule), ili da je došao u posed koplja, kojim je proboden Isus Hrist, da bi mu se prekratile muke na krstu, – navodno ko poseduje to koplje, vlada celim svetom.
Postoji mnogo verzija.
A možda je bilo dovoljno to maleno seme zla, koje je posađeno u dušama svih nas i čeka da bude probuđeno. Možda je lakše reći sebi, nisam to ja hteo, bio sam prevaren, začaran, zaveden, nisam znao …

Mnogo puta citirani Džon Don čini mi se da je ipak ponudio prilično zgodan odgovor –

Niko nije ostrvo, sasvim sam za sebe, svako je deo Kontinenta, deo kopna… Smrt svakog coveka umanjuje i mene, jer i ja činim Čovecanstvo; i zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; zvoni za tobom.

Važno je boriti se protiv Zla, Zla u sebi i Zla u drugima.
Da li se borimo protiv Zla u nama, u drugima …..

dictator

SHARE
Previous articleSan
Next articleZvezda

10 COMMENTS

  1. Manipulacija sa religijom je jako moćna stvar za ispiranje mozga narodu. Indoktriniraš ih da su oni baš ti koji su posebni i da više vrede od drugih. Svako želi da bude “poseban”, zar ne? Zar nisu i Srbi “nebeski narod”? Hitler je bio genetski poremećen i kao takav, mogao je samo da poseje seme zla. Kamo lepe sreće da se nikada nije ni rodio. U tom istorijskom trenutku u Nemačkoj su bili idealni socijalni uslovi za uspostavljanje diktature: socijalna nepravda i visoka nezaposlenost; hiperinflacija; politička razočaranja i podgrejani ekstremni nacionalizam. Da li ti ovo liči i na Srbiju? Verujem da zlo postoji u svakom čoveku, samo je pitanje da li je sposoban da ga obuzda i da ga ne hrani. Ne verujem u kolektivnu krivicu. Pogotovo ne u kolektivnu krivicu Srba, i nadam se da tako sraman potez ova Vlada neće povući. Verujem u ličnu odgovornost i ličnu krivicu.

  2. Ne bih se slozila bas sasvim da je tog dana zlo rodjeno, niti da je Sikelgruber nesto posebno novo doneo (sa kopljem ili bez njega) nemackim masama, sem sto je potpalio to “bure baruta” koje je vec odavno bilo puno (i prepuno) tih istih misli, ideja i osecanja. Sve ono sto je on govorio vec je odavno postojalo u Nemackoj i drugde po Evropi. Holokaust se desio vise puta, samo je ovaj put to bilo daleko efikasnije sprovedeno. Uzmi samo spaljivanje Jevreja u srednjem veku poput vestica,ono sto su Spanci radili u 15. veku ili getoizaciju i pre i posle u Italiji i drugim zemljama. To je ideja as old as time, Adolf je samo jahao na tom valu koji je gotovo neprstano jacao i redovno zapljuskivao Evropu. Nazalost.

    Ako nisi citala “Vajmarsku kulturu” Pitera Geja, toplo preporucujem. Takodje i Borisa Dezulovica “Christkind”.

  3. Takodje ne treba zaboraviti ni ponasanje carske Rusije prema Jevrejima – koji nisu smeli da zadju dalje od neki pogranicnih delova zemlje,nekih zabiti,nisu smeli da primirisu velikim gradovima, niti prestonici, da imaju neku znacajniju imovinu niti se bave znacajnijim poslovima. Ljudi su uspevali nekako da pobegnu u Otomansko carstvo i dobiju njihovo drzavljanstvo. Ko nije uspeo ziveo je ne mnogo bolje nego u getu za vreme II svetskog rata.

  4. Pre svega, dobrodošla!
    Potpuno si u pravu, zlo se rodilo sa čovekom.
    Ne verujem u teoriju o genocidnim i negenocidnim narodima, zlo pomenutog tipa, kao što si navela u primerima, može da bukne svuda. Potrebno je setiti se, ne zaboraviti i učiti se i na svojim i na tuđim greškama. Pomenutog datuma su se samo složile kockice i talas užasa je počeo dase širi, prvo Nemačkom, pa onda Evropom i svetom. Ni prvi ni poslednji, kako nas istorija uči!
    Hvala za preporuke!

  5. Hvala na dobrodoslici! Na zalost stvarno su retka mesta i momenti u vremenu gde se zivelo u nekoj srecnoj ko-egzistenciji a da ona nije bila samo privid. Cini mi se da se najblize tome doslo recimo u nekim momentima u Andaluziji (tada Al Andaluz) za vreme Arapa, ili u vreme Saladina,a mozda najvise u Azerbejdzanu negde pre ruske okupacije (Rusi su rasturili taj gotovo idilican suzivot). Sto se samih Jevreja tice mislim da su oni ubedljivo najbolje prolazili u muslimanskim zemljama, najpre Otomanskom carstvu. Sto se Azerbejdzana tice, kao i uopste tog vremena pred rat, jako je zanimljiva knjiga \”Orijentalista\” Toma Rajsa o piscu/pesniku Kurban Saidu koji je pobegao od Rusa iz Bakua na kamilama, presao iz judaizma u islam i onda proveo veliki deo rata u nacistickoj Nemackoj pozirajuci kao neki muslimanski princ :))) On je pisao \”Ali i Nino\” onu najpoznatiju i najvoljeniju azerbejdzansku knjigu, koja je zaludela Nemce a koja se i meni dopala … mislim da je izdala Narodna knjiga :)Knjiga Toma Rajsa (Tom Reiss)je stvarno prepuna podataka iz tog vremena koji mnogo doprinose sirem shvatanju fenomena nacizma.

  6. U Bundestagu u Berlinu postoji jedna prostorija u kojoj su duž zidova pločice sa imenima svih demokratski izabranih poslanika. Pošto nisu znali šta će sa hitlorom, koji je, ipak bio demokratski izabran, nisu moglis amo da ga zaobiđu, ostavili su to mesto prazno, obojeno crnom bojom. Jako je jeziv prizor, meni je baš probudio snažnu emociju, žao mi je što nemam tu fotografiju, ali čim je nabavim, proslediću je, jer je jako moćna. Odličan tekst, treba se ovim temama baviti stalno, da se nikada ne zaborave.

  7. Evo, Gradiva, da konacno odgovorim. Nesto sam se zaradila ovih dana. Puno ti hvala, na tako iscrpnim komentarima na moj post. Potpuno ispravno si izanalizirala životne okolnosti u raznim zemljama i istoriiskim epohama. tema je stvarno neiscrpna, bar ja tako mislim.
    Reiss-a sam čitala, ali preporuke su ti stvarno sjajne, ja to sve lepo zapišem, mislim knjige, koje planiram da čitam, pa redom, nađe se mnogo toga u biblioteci.

  8. Hej, tastatura! Upravo se borim sa njom.
    Ja, kao germanista po struci, dosta sam to profesionalno obrađivala a i bez obzira na to, zlo se ne sme zaboraviti. Nisam znala za taj detalj sa pločicom. Malo ću da googlam na tu temu. Thanks!

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *