Asimov i skype, facebook ….

skype-Vintage-Fake-posters

Pre nego što se u imaginaciji Isaka Asimova stvorila vizija njegovog grandioznog opusa, koji svoj centar zbivanja smešta u hiljadugodišnje carstvo sa svojim zadaužbinama, Asimov je počeo svoju akciju na rodnoj nam planeti Zemlji. Sve je počelo sa robotima i čuvenim zakonima robotike i odatle je potrebno definitivno početi sa čitanjem njegovog opusa. Sabrani roboti, kojima pripada i čuvena pripovetka – Ja, robot, je pravo mesto za početak. Pre toga, pogledajte sjajan post na blogu Filoblogija i Pet razloga da se sa piscima upoznate čitajući kraća ostvarenja.

I ovog puta neću pisati i robotim i zakonima robotike, nego o prva 2 romana Asimova, “Pod čeličnim nebom” i “Golo sunce”.

432108662_d274e91140_o

Isak Asimov je bio veliki fan i poštovalac klasičnih krimi romana i to dramatrurškog stvaranja zapleta poznatijeg kao whodunit or whodunnit (for “Who[‘s] done it?”) , klasični primeri su Poarove detekcije u romanima Agate Kristi. S druge strane, pokušavao je da SF žanr podigne sa nivoa petparačkih romana u prvoj polovini 20-og veka i da dokaže da se svaka vrsta književnog dela može napisati u SG žanru.

Tako je i koncipirao svoja 2 prva romana.

200px-The-naked-sun-doubleday-cover

 

Imamo detektiva, Elijah Baley i njegovog partnera, robota R. Daneel Olivaw, kao glavne junake u oba romana. Napominjem još jednom, ono što mene bar, pre svega, oduševljava kod Asimova je njegova imaginacija, kompleksnost sveta, koji je stvorio. Likovi su mu najslabija tačka, previše su dvodimenzionalni.
Ali, …

Godina je 1954, kada objavljuje roman “Pod čeličnim nebom” a 1957, kada objavljuje “Golo sunce”. Eto, ko hoće može da baci oko čisto da stvori sliku, kakve okolnosti su bile, dok je Asimov pisao svoje romane.

1957-Rogers-Majestic-7621-CANADA

Ovako je izgledao televizor, na primer.

U romanu “Pod čeličnim nebom”, ljudska populacija je napustila površinu Zemlje i povukla se u megapolise, izgrađene pod površinom, živeći život zasnovan na radu robota. Svi pate od straha od otvorenog prostora, većina ljudi celog života nije ni videla plavo nebo a kamoli “golo” sunce, što nas uvodi u sledeći roman sa istim glavnim protagonistima.

Život se sem na planeti Zemlji proširio i na druge planete, na kojima je sasvim drugačije organizovan. Broj stanovnika na njima je relativno mali a priraštaj strogo regulisan. Živi se prilično lagodno, zahvaljujući velikom broju robota. Važno je naglasti, da je Danijel jedan od prototipa totalno humaniodnog robota, za razliku od ostalih.

E sad dolazimo do onoga što sam nagovestili u naslovu. Na planeti po imenu Solarija, komunikacija između ljudi se odvija isključivo putem holografskih projekcija, ljudi su naučeni od malena da preziru svaku vrstu ličnog kontakta sa drugim ljudima (roboti se ne računaju), iako postoje ljubavne veze i brakovi, kontakti licem u lice, gotovo da ne postoje – da li sad zvuči poznato ?

xyr0x1

Ko ima posle ovoga želi da baci oko, ili da pročita ova dva romana, ili još po nešto od Asimova može to uraditi ovde ili ovde.

Nisam zapamtila ko je od SF pisaca to izjavio, ali svejedno, izjava je glasila otprilike ovako – najgora noćna mora za svakog SF pisca je opcija da se njegova imaginacija realizuje u stvarnosti. Šta li bi Asimov imao danas da kaže na tu temu?

2 COMMENTS

Comments are closed.