Telo kao dokaz, 2.deo – nove etimološke priče

Čije su reči starije, srpske ili nemačke. Naravno srpske!

Prethodni tekst – telo kao dokaz je imao zaista impresivnu čitanost. To me je prijatno iznenadilo, hvala 🙂  Imao je i komentare, direktne i indirektne, nekome se dopao, neko ga je osporavao a rekla bih da je možda nekog i naljutio. Žao mi je zbog poslednjeg, moja namera je vas povedem u avanturu i ispričam priče, zasnovane na činjenicama, koje sam dobro proučila u mojim etiomološkom prebiranjima i proučavanjima.
Zato ću malo zastati u tom skidanju velova zaborava i osvrnuti se na ono što smo do sada imali u toj zajedničkoj avanturi.
Osnovna želja i namena mojih tekstova je da svima onima, koji su za to zainteresovani, pokažem da je ljudski zaborav kolektivni problem, ne samo kod nas nego i kod drugih naroda, negde svestan a negse ne. Bavim se isključivo germanistikom, znači odnos srpski – nemački ( engleski) jezik i pričaću vam priče, kako je došlo do toga da zaboravimo ko smo i odakle smo a da, pre svega Nemci, jako dobro znaju, samo im nije u interesu da o tome naširoko pričaju. Ovde mislim na period od pre 2000 godina i na oblast centralne Evrope, odnosno današnje nemačko govorno područje
Oko, nos, ruka – tu je bilo raznih reagovanja.

Prvo pitanje, koje se nametnulo je – čije su reči starije, srpske ili nemačke. Naravno srpske i njih koristim kao primer, uzimam one, koje se nalaze u nemačkim rečnicima i eksplicitno ili malo okolo- naokolo, navedene su da su srpskog, ruskog, češkog… porekla (u daljim tekstu, srpskog). Kada i ako budemo napredovali kroz istoriju, doći ćemo i do toga, kada je i kako srpski pozajmljivao reči od nemačkog, mnogo kasnije, razlika je skoro 2000 godina.
Drugo – zašto bi jedan narod uzimao tuđe reči? To je sasvim uobičajena i normalna pojava. Dan danas se to intenzivno radi, čak je i veoma moderno ići na ivent, imati akcident, ne koristiti povratnu zamenicu se(be) uz glagole itd. Da ne pominjem menadžere svuda oko nas, outlet, …
Preporučujem, u tom smislu, recimo staru dobru reč sokoćalo, za početak.

Sledeće – moja stalno citirana dilema, šta je starije kokoška ili jaje se kod problematike straosti i porekla reči oka i nosa pokazala kao veoma intrigantna. Nisu Germani preuzeli navedene srpske reči, nego su srpske reči starije, od njih su raznim lingvističkim procesima nastale sadašnje nemačke i engleske reči (mada ima puno slučajeva kompletnog preuzimanja, o tome drugi put).
Evo primera iz jedne nemačke pesme, 12 vek:

Die hoerent aller liute bet<
die Leute – liute – ljudi
Kada, i ako budem sopstvenim snagama otkrila nešto u vezi porekla reči – to ću ne samo naglasiti, nego udariti na sva zvona. Dotle svi moji navodi mogu da se provere u nemačkom Duden etimološkom rečniku.
vfp4lvb39jr9wsoy4fuo
Reči zaboravljenog značenja
A da se zaboravlja poreklo reči, daću vam primere, nadam se interesantne:
Nektar, piće bogova, ko bi odbio ako mu se ponudi piće koje je pravi nektar. Žao mi je, reč je u svom pravom značenju ružna.
Naime Zevs i njegovo društvo na Olimpu su koristili nektar radi održavanja svoje besmrtnosti. Podsetiću vas na reči nekrolog, nekropola.
Nekros –grčki, mrtvo telo, leš, – tar, – *tere, preći, prelazak
Duše, energija, mrtvih u ratovima, koje su izazivali ti isti grčki bogovi , proizvodila je nektar, tajnu njihove dugovečnosti. Isto značenje ima i reč ambrozija, mortos,mortal, latinski *mer ili naša reč (u)mreti –
*ṇ-mṛ-tós.

350px-Gelett_Burgess_-_Map_of_Bohemia_1896
foto
Boem, boemi, reč koja označava osobe koje žive veselim, bezbrižnim, nestandardnim načinom života, najčešće vezujemo ovu reč za umetnike. Reč je nastala u Francuskoj, Parizu i odnosila se na Rome, Cigane kako su se tada zvali, koji su dolazili u Pariz sa područja današnje Češke odnosno Bohemije i bili poznati po svom lutalačkom načinu života.

I za kraj, lepa reč porcelan. Znate ono, kad ponekad opisujete neku lepu ženu pa kažete (u prenesenpm značenju) da ima divan, porcelanski ten.

761px-Cypraea_nebrites
foto i objašnjenje
Hm, razmislite dobro! Porcelan je došao iz Kine i predanje kaže da je tu reč upotrebio Marko Polo, pošto ga je mlečni sjaj, glatkoća i čvrstoća porcelana podsetila na jednu vrstu morskog puža po nazivu porcellana (Cypraeidae).
Ali, ima uvek neko ali, ovaj puž je svojevremeno dobio ime po svinji – porca, italijanski, odnosno po ženskom polnom organu, koji je vidljiv na svinji. Naime, izgled puža poseća …, ma pogledajte sliku.

Eto, čiča miča i gotova ova priča.

2 COMMENTS

  1. Porcelanski ten 😀 U ruralnim srpskim krajevima devojci ako je bleda kaže da je bela kao sir. ;

    Nema tu romantike, samo opaske i vulgarizmi :)) Ni Italijani nisu mnogo bolji, ali njihovi vulgarizmi makar zvuče simpatično strancima.

    Nedavno sam saznao da koriste reč culetto (bukv. obli deo salame) u značenju stražnjica.

Comments are closed.