diskurs – imenica, muški rod
značenje reči diskurs:
– veća, smisaono povezana celina, tekst, tema (nekog rada ili diskusije)
– način izlaganja specifičan za određenu temu, oblast
– razgovor, govor, izlaganje
Poreklo reči:
lat. – discursus
U osnovi latinski glagol:
discurro, discurrere – trčati tamo ovamo, naokolo
dis- (sufiks, značenje: odvajanje, udaljavanje) + curro (trčati)
Zanimljivo:
Od glagola curro, trčati nastala je i reč kursor, pokazivač na ekranu kompjutera.
Pročitaj: kako je nastala reč – skandal
Primeri upotrebe:
… четири доминантне теме, односно четири различита нивоа дискурса и наратива: 1. неопротестантски религијски дискурси 2. дискурси о етничком идентитету 3. дискурси о језичком идентитету 4. наративи о конверзији.
Politike straha ponajviše se očituju u diskursima kriminalizacije migracija te stigmatizaciji neregularnih migranata i tražitelja azila.
Дискурс би се наједноставније могао одредити као систем исказа који конструише објекат, а детаљније као скуп значења, метафора, представа, слика и исказа који, на неки начин, заједно прозиводе одређену верзију догађаја.
Na prvom mestu, jer je njihova pažnja bila okupirana borbom „potkultura“ sa dominantnom ideologijom, a na drugom, jer se njihova teorija slagala sa diskursima muzičkih kultura mladih u njihovoj kritici masovne kulture.
Феномен спектакла је неопходно позиционирати у антрополошки дискурс, тачно тамо где му је и место — на репрезентативну сцену јавних свакодневица.
Alternativni diskursi postoje među obrazovanim ženama, ali sukobi duž kontinuuma patrijarhata/emancipacije i dalje ovu dihotomiju čine ambivalentnom, a ovo ilustruje isječak iz ranije pomenutog istraživanja: …
Структура поезије модернизма требало би да се, дакле, схвати као стратификована: модернизам (први ниво), стилске оријентације у оквиру њега (други ниво), доминантни дискурси појединих песника (трећи ниво).
Ovi diskursi se izrazito polarizuju prema razumevanju fenomena kolektivnog identiteta, odnosno prema (ne)uvažavanju postojanja specifičnih povezanosti i vrednosti koje bi karakterisale posebne nacije.
Pored ovakvog iskazivanja, stavovi o identitetu se u diskursima građana izriču u vidu razvijenijih verbalnih formi, kao kompleksne priče u čijoj su pozadini stereotipii, tačnije, priče koje su usmerene i oblikovane nekim odstereotipa, iako ne …
