jedva, prilog
značenje reči jedva:
-
teško, mala izvesnost realizacije, uz tešku muku, veliki napor
jedva, jedvice
izraz: na jedvite jade, na jedvine jade
Primeri upotrebe reči:
Једва крај с крајем састављам. Једва набављам оио што ми треба за живљење.
Једва му кожа кости држи (мршав, готово умро).
Bonus:
poreklo i značenje reči – grivna
Једва сам пасјим зубима отклао. Једва сам измолио или издрљаичио. – Vuk, Srpske narodne poslovice
То је Милош једва дочекао.
Pogledaj: kako je nastala reč – košuta
Једва да ће и многе и велике повести подстаћи срце наше на исправљање живота. Због тога и ја, вашој заповести отачаској повинујући се, сада излажем у повести вама који слушате, житије хваљенога свеблаженог Саве,… Žitije Svetog Save
Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене. Била је сва врела. А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.
Назиремо једва прве сеоске куће. По мраку се тетурамо. Најзад стижемо у Планиницу, мокри до сржи, мртви уморни, једва се вучемо.
Poreklo reči jedva:
jedva – praslovenska i starosrpska reč; nešto što se ostvaruje sa teškom mukom; kad bi iole što nedostalo ne bi ga ni bilo, Daničić;
staroslov.- ѥдва, ѥдъва
rus. – едва
polj. – jedwa
ukr. – ledvo
češki – ledva
U rečnicima (P.Skok i dr.)navedena tumačenja su uglavnom preko latinskog do indoevropskog oblika prilikom dešifrovanja oblika i nastanka ove reči.
Interesantno:
nem. – etwas, stariji oblici ëddeshuaʒ, ëttewaʒ ukazuju na mnogo veću sličnost nego što bi obična analogija mogla da izazove.
Pošto se i srpska i nemačka reč razmatraju kao složenice, drugi deo *-va; *-uas, kao pratikula, koja služi za pojačavanje značenja (nemački was) je objašnjenje koje deluje prilično nategnuto.
Preuzimanje ove nemačke reči iz srpskog odnosno slovesnkih jezika je prilično realna postavka.
