Nešto sasvim lično: profesionalni bloger, iskustva i saveti

profesija bloger*
Ovog puta nisam htela da padnem sa Marsa, momentalno, kao u prethodnom postu. Namerno sam odlučila, neka odstoji malo, neka se krčka i prokrčka ipak sam ja, Amarilis, gospođa u godinama, ne ide da se trči na prvu loptu i skače kao neka mladunica (ušinuću se u najboljem slučaju). Prsti su me svrbeli neverovatno, pokušala sam nešto slično savetu, o kome je Čarolija pisala u svom postu, da kažem, posadim u kamen, rupu, šta imam.

Sada kada je prošlo dovoljno vremena, po mojoj skromnoj proceni i kada tema više nije vruća, a naišla je na totalni muk (manje-više), ja ću danas pisati o njoj. Pokušaću da budem onako tičerski korektna, da dam neki konkretan savet iz svog iskustva.
Pre toga, idemo redom, kako je sve počelo:
– 15 novembar – LinkGroup započinje sponzorsku akciju podrške samozapošljavanju blogera
Divno, pomislih, konačno malo podrške blogerima i blogovanju. Čestitke izabranima, najiskrenije.
Ali, šta sledi:
profesionalni bloger*
foto

Da ne bude zabune, dama na slici je mnogo mlađa i lepša od mene, ali fotka je sasvim dovoljno ilustrativna za sledeću izjavu:
– Mogu ja da urlam, da cičim, pištim i vrištim na svom blogu, koliko hoću, neće se to daleko čuti niti ću ja, verovatno dobiti odgovor na direktno pitanje:
Otkud bilo kome pravo da vređa mene (a i mnoge druge blogere) i da nas šalje na popravni, između ostalog?
Potpuno je jasno da onaj ko daje pare, određuje i uslove i da ima diskreciono pravo, da mu se neki blog dopadne, neki ne, da vrši svoju procenu, tu ništa nije sporno. Velika je stvar doneti i privući novac u blogosferu, kapa dole.
Ostalo nije bilo lepo.
Sada ću biti konkretnija, pa posle više od 2 godine blogovanja, pokušati da, na osnovu sopstvenog iskustva u blogovanju, budućim blogerima po profesiji, kažem par sitnica u vezi blogovanja, po sistemu
Istine i laži u vezi blogovanja
1. Tema bloga
– Nema pravila, nemojte neko da vas laže. Sve zavisi od vas i onoga šta i kako pišete i od još par sitnica, ali o tome sam već pisala, neka traži, koga zanima.
2. Blog top-liste
– Veze nemaju sa posetom na vašem blogu, kažem ja i stojim iza toga.
Recimo, moj omiljeni Blogodak, redovno ga pratim a i koristim priliku da pozdravim njihove administratore, koji su tako fini i poslovni, ima listu, koja se pravi na osnovu sopstvene formule.
Svako gazda u svojoj kući, pa je to slučaj i ovde i tu ništa nije sporno. Šta je sporno?
Sporno je što vam niko neće reći da poseta na vašem blogu, tj. rast i pad posete, nema ama baš nikakve veze sa vašom pozicijom na listi .

– Dobro, zato je tu Snajper.rs
Hm, ne bih znala kasti. Mene nema na listi, pa imam nešto protiv njih. Nemam ništa protiv, samo matematika mi nije jasna, mojih 20.000 poseta mesečno ni tu nisu našli mesto, ipak imam rezerve, sorry.

3. Učestalost pisanja
– Ako pogledate pomenute liste, videćete da učestalost pisanja isto tako nema veze sa tim koliko je vaš blog popularan (nisam rekla posećen, da ne bude zabune).

Savet budućim profi-blogerima:

– Čitanost i popularnost bloga su 2 različite stvari, mogu da idu zajedno ali i ne moraju
– Ofline život je isto tako važan kao i online i direktno je povezan stavkom iznad. U jednoj veoma čitanoj knjizi ima rečenica, koja zvuči otprilike ovako: kako gore – tako i dole ili kako vam je ofline tako je i online, zna se ko kosi a ko vodu nosi. Ali, nemojte da vas to obeshrabri.
– Obavezno se prijavite na sve blog-agregatore ili zajednice, koje vam se dopadnu a liste ostavite nekom drugom da prati
– “Sell dreams”, rekao je neko ko je puno toga znao o pravljenju para, kao i “Dream bigger”. Dosetićete se o kome se radi.

bloger
– Pare, pare
Za tu stavku mene nemojte da slušate. Ja sam slučajno samo profesionalni bloger, moj blog je moja kancelarija, između ostalog, moj doprinos ovom društvu, prosveti i obrazovanju, takvom kakvo je. Imam samo negde preko 200 postova za cca, 2 godine i prelazim cifre posete od 20.000 mesečno. Prosveta i obrazovanje definitivno ne spadaju u profitabilne teme (izuzev IT, marketing i tako to), zato pamet u glavu, upozoreni ste.
S druge strane, bilo bi lepo da ipak razmislite o blogu, ako ste iz te oblasti. Nema para, neki sitan poslić tu i tamo, ali ima zadovoljstva i radosti.
Za one, moje kolege i koleginice, koji ipak reše da i pored svega što sam napisala pokrenu blog iz oblasti obrazovanja, evo poklona, priča, koja je mene nadahnula:

Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo. Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, deca su rasla rahitična. Jednog dana, seljani ugledaše najstarijeg u selu, kako je pošao izvan sela, sa keramičkom kašičicom u ruci.
– Kuda ćeš? – upitaše ga.
On odgovori: – Idem u planinu.
– Zašto?
– Da je pomerim.
– Sa čim?
– Sa ovom kašičicom.
– Ti si lud! Nećeš nikad uspeti!
– Nisam lud, znam da neću uspeti, ali neko mora da počne.
Kome još uvek nešto nije jasno, neka pogleda sliku:

blogovanje
foto

23 COMMENTS

  1. Po meni pravila postoje da bi se kršila, tako da niko i ne može da očekuje da ću ih poštovati. 😉 “Fokusiraj se na jednu temu i o tome piši.”, e baš neću. 😀 Nego kad ćemo da pijemo neku kaficu?

  2. S vremena na vreme pogledam posećenost svog bloga, ali – na svom blogu. Najverovatnije nisam ni na jednoj listi popularnosti, a o uticajnosti nema ni pomena. I uopšte ne razmišljam o tome, niti mi je to motiv da pišem.
    IT teme, marketing i slično užasno su dosadni, bar meni. To je prolazna moda, pogledaj http://miljalukic.blogspot.com/2010/05/sajdzija-i-programer.html
    Aktivno koristim mikser iako nisam do tančina upoznata po kom principu radi, i uz njegovu pomoć svašta napravim, što je mnogo lepše i interesantnije nego da skupim društvo i pričamo o performansama tog kućnog aparata. Tako bar ja shvatam razliku između blogera koji piše o temama iz svakodnevnog života (uključujući i obrazovanje) i onog ko mi soli pamet kako ću koju alatku na računaru da iskoristim. Pozovem dete pa mi namesti sve što mi je potrebno. Da nemam decu, onda bih zvala stručnjaka koji sve to namesti brzo i jednostavnim rečnikom mi objasni šta je uradio. Ako počne da govori englesko-srpski, odmah ga otpišem.
    Samo ti piši, Amarilis, tvoji postovi će se čitati uvek jer su uvek aktuelni. Da se ja pitam, bila bi na svim tim listama popularnosti među prvih pet!

  3. Pišem zato što imam potrebu da pišem. Ljudi me čitaju pojedini i komentarišu i meni je to kao blogeru sasvim dovoljno. Od blogovanja nisam zaradio niti jedan jedini dinar ali sam zato upoznao mnogo divnih osoba a to je za mene mnogo više od novca…

  4. Draga Komsinice apsolutno te razumem i podrzavam tvoje misljenje.
    Imam problem sto se ne gledam na tim listama i nemam pojma gde sam po statistici, sto dovoljno govori.
    O svemu ostalom bih mogla posta da napisem..cini mi se da bi licio na hejterski..videcu.

  5. Pratim te od samog početka i oduševljena sam tvojom upornošću, radom i predanošću kojom pišeš svaki blog post, posebno željom da nam preneseš svoje znanje. Ne znam nikog ko to radi na način na koji ti radiš! Hvala ti na tome!

  6. Miljo, pročitala sam tvoj post i u potpunosti delimo mišljenje. Ja sam isti slučaj, imam pomoć sa strane, neverovatnu pomoć. Sem mog podmlatka, koje hvatam ne baš uvek uspešno, ne možeš da zamisliš koliko sam mejlova dobila od mladih, koji koriste moj abc blog da nešto promenim ili poboljšam sa tog aspekta.
    Sad sam se setila jednog divnog momka, koji mi je pisao i sugersiao da stavim permalinkove na blog. Ja baš složila gibanicu, pa mu odgovorila:
    – Sine, gibanicu u rernu znam da stavim a to što si ti rekao ne znam ni gde je i ni šta je a kamoli gde da ga stavim. Od predivnog momka sam dobila detaljno objašnjenje za debile, koje naravno nisam shvatila, ali sam ubrzo nahvatala neko dete, koje je skontalo za par sekundi o čemu se radi i odradilo.
    Hvala na lepim rečima i podršci i ovoj i onoj … 🙂

  7. Zelena, komšinice moja vodolijska, vidi tamo na zidu kod tebe, lajkovala sam ono za nas vodolije, pa šta više da dodam, možeš i onu Borinu stvar da pustiš, da slušamo zajedno 🙂

  8. Znam da sam možda promašio temu ali da li pod profesionalizmom smatraš sticanje novca blogojući? Teško koji autorski blog u Srbiji može da zarađuje blogojući osim ako njegov blog nije prilično posećen i tu prednost iskoristi za postavljanje banera za lek protiv hemoroida, uloške… za koje će dobiti neku bednu lovu ako je uopšte i dobije…
    Poslovni blogovi odnosno blogovi koji se koriste za promociju i poboljšanje vlastitog i tuđeg poslovanja su druga priča. Ja govorim iz svog ugla, vlasnika autorskog bloga. I ako treba da svoj blog ustupim da bi se reklamirale neke banalnosti za koje bih mesečno možda dobio i nekih 200 evra (???) ja ću reći: Neka hvala. Ja koštam mnogo više i ja besplatno reklamiran ono što zaslužuje da bude reklmirano i promovisano a radim na tome da vrednost mog bloga svakim danom bude sve veća… A novac? Novca nikad dosta. Bitno je da se ne prodamo ili ako to učinimo da barem bude dobra cifra u pitanju.

  9. Bloger može da bloguje kako želi i na teme koje želi – to i jeste sloboda koju svako može imati na blogovima.

    Hteo bih samo da napomenem da Snajper.rs prati posećenost na osnovu statistika sa Google Analytics – GA servisa, i da biste bili na toj listi (ako želite da se vidi koliko ste posećeni u odnosu na druge blgove) morate sami da se prijavite – ne može to niko da uradi umesto vas, jer trebate da dodate podatke u vaš GA, da bi Snajper.rs mogao da prati vašu posećenost.

    Da li neko želi da zarađuje na svom blogu od oglašavanja ili ne, i to je pravo svakog pojedinca.

  10. Exx, blogovanje i pristup blogovanju je uvek interesantna tema, kao i to da novca nikad nije dosta :-).
    Neka osnovna načela i principi u životu se moraju poštovati a tu spada i lični inegritet.

  11. Dragane, hvala na komentaru.
    U principu se trudim da budem, koliko je u mojoj moći, obaveštena o svemu što pišem. To se odnosi i na Snajper.rs i njihov metod praćenja posećenosti, koji je kao poduhvat vredan poštovanja.
    Ja sam pisala o svom slučaju, dakle prijavljena sam po svim propisima još odavno, ali priznajem da liste baš i ne pratim, to sam navela i u postu. Pre ovog posta sam proverila listu i na osnovu toga napisala to što sam napisala.
    Na ostatak komentara nemam šta da dodam sem da sam saglasna.

  12. kažu da komentari tipa “super tekst” nemaju puno smisla, ali ja ipak smatram da je, kada ti se neki tekst dopadne, bolje napisati i samo to, nego ne napisati ništa

    dakle:
    super tekst 🙂

  13. Evo ovako stoje stvari – imam potrebu da pišem i da to neko pročita, dal’ onako, il’ da se zabavi i možda nešto nauči (kao što ja učim svakog dana), pritom mislim na blog o jezičkim zanimljivostima, a inače pišem jer me “svrbe prsti” i naravno da očekujem neke reakcije. One uglavnom dolaze od ljudi koji me znaju od ranije, pa mi nisu potrebne nikakve liste da shvatim kako se kotiram (vrlo blizu do nikako). Međutim, bitno je da pišem jer to želim (rekli mi neki, kao na primer Exxx, ja poslušala :o)))), a o zaradi preko bloga u startu nisam razmišljala, nekako mi to dvoje ne ide zajedno. E sad, kad bi se danas sutra ukazala neka takva mogućnost, kao što neće, razmislila bih.
    Tvoji saveti su, međutim, odlični, kako god.

  14. Ničija pravila, šta da radim kad sam naopako posađena. 🙂 A za kaficu neki mejl ili tako nešto, pa da se organizujemo i sa “komšinicom” Zelenom.

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *