uvo, uho

uvo, množina uši – imenica srednji rod

genitiv – uva, uveta*

genitiv množine – uši, ušiju

*oblik uveta – promenu uveta, uvetu, uvetom neki gramatičari ne priznaju za književnu;

I.Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica; Rečnik Matice srpske daje primere deklinacije oba oblika kao i M. Šipka u Pravopisnom rečniku srpskog jezika

značenje reči  uvo:

– organ sluha

– preneseno značenje: sluh

Imati dobro uvo, imati sluha za nešto …, prepoznati neku pojavu

primeri upotrebe:

• Kada uvo zaboli, da li se odmah treba javiti lekaru?

preneseno značenje:

izrazi:

• iz tvojih usta u Božje uši – želja da se nešto ostvari

• zidovi imaju uši – potrebna je opreznost u određenoj situaciji, oprezno iznosti svoje mišljenje

• naćuliti uši – obratiti pažnju

Кад о̑н на̀ћӯлӣ у̏ши, ни̏шта му нѐ може прома̀кнут.  Rečnik dubrovačkog govora, link

•  ne verovati svojim ušima – iznenaditi se , čuti nešto neočekivano

• pokriti se ušima – stideti se

• pretvoriti se u uvo – pažljivo slušati

• (biti) tvrd na ušima – imati loš sluh

• (biti) zaljubljen do ušiju – veoma zaljubljen

Poreklo reči:

prasl. – uho

starosrpski – uho

stsl. –  uxo

rus. – ухо

indev. –  * aus

Pročitaj: Ohr-nem. ear-eng ili uvo,uho, koja je reč starija tekst – link