uvo, uho

    uvo, množina uši – imenica srednji rod

    genitiv – uva, uveta*

    genitiv množine – uši, ušiju

    *oblik uvetapromenu uveta, uvetu, uvetom neki gramatičari ne priznaju za književnu;

    I.Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica; Rečnik Matice srpske daje primere deklinacije oba oblika kao i M. Šipka u Pravopisnom rečniku srpskog jezika

    značenje reči  uvo:

    – organ sluha

    – preneseno značenje: sluh

    Imati dobro uvo, imati sluha za nešto …, prepoznati neku pojavu

    primeri upotrebe:

    • Kada uvo zaboli, da li se odmah treba javiti lekaru?

    preneseno značenje:

    izrazi:

    • iz tvojih usta u Božje uši – želja da se nešto ostvari

    • zidovi imaju uši – potrebna je opreznost u određenoj situaciji, oprezno iznosti svoje mišljenje

    • naćuliti uši – obratiti pažnju

    Кад о̑н на̀ћӯлӣ у̏ши, ни̏шта му нѐ може прома̀кнут.  Rečnik dubrovačkog govora, link

    •  ne verovati svojim ušima – iznenaditi se , čuti nešto neočekivano

    • pokriti se ušima – stideti se

    • pretvoriti se u uvo – pažljivo slušati

    • (biti) tvrd na ušima – imati loš sluh

    • (biti) zaljubljen do ušiju – veoma zaljubljen

    Poreklo reči:

    prasl. – uho

    starosrpski – uho

    stsl. –  uxo

    rus. – ухо

    indev. –  * aus

    Pročitaj: Ohr-nem. ear-eng ili uvo,uho, koja je reč starija tekst – link
    uvo uho poreklo reči

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleljudi
    Next articležito