repa, imenica, ženski rod
značenje reči repa:
-
zeljasta biljka sa jakim korenom, Brassica rapa; koristi se kao stočna hrana i kao industrijska biljka
izraz:
repa bez korena znači:
- osoba čije poreklo nije poznato, skorojević
Ova izreka postoji i u kombinaciji – tikva bez korena.
Zanimljivo:
репа́ ж тако су раније стари људи називали кромпир
Rečnik govora južne Srbije, M.Zlatanović
Pogledaj: kako je nastala reč – kikiriki
Poreklo reči repa:
repa – starosrpska reč рѣпа, praslovenski *repa
Repa je dvogodišnja zeljasta biljka (Brassica rapa)
indev – * repeh(a)
lat. – rapum, rapa
ruski – репа
eng. – rape, oilseed rape, rapa, rappi, rapaseed – uljana repica
nem. Rübe, die
U južnom delu Nemačke, u narodu se govori Rube, bez tipičnog nemačkog umlauta, vidi Grimov rečnik link
Interesantno:
Repa spada među biljne vrste koja su među prvima domestifikovane i prisutna je u ljudskoj ishrani odvajkada sa svim svojim vrstama i varijetetima.
Lingvistika ne može da pruži adekvatne odgovore bez poznavanja drugih naučnih oblasti, u ovom konkretnom slučaju – botanike.
Prvi, koji je uočio vezu između botanike, tačnije rasprostranjenosti i istorijskog širenja određenih botaničkih vrsta, s jedne strane, i lingvistike, odnosno nastanka, pozajmljivanja, preuzimanja određenih reči, bio je De Candolle.
On je koristio lingvističke analize da bi otkrio poreklo određenih biljnih kultura.
Jedna od kultura, koje je istražiovao, bila je i repa.
Njegovu teoriju je razradio ruski naučnik Nikolaj Vavilov i stvorio poznatu teoriju o centrima nastanka ili diverziteta biljnih vrsta.
Po toj teoriji, jedno od glavnih područja porekla biljnih vrsta ( važnih za ljudsku ishranu) je Mediteranska oblast, koja uključuje i Balkan.
foto -Vavilov centar of origin
Reči gore navedenih jezika su nastale od praindoevropske reči *repeh. Zvanično prihvaćeno lingvističko tumačenje je da je reč repa pozajmljivana iz jednog jezika u drugi po celoj Evropi.
Repa je bila prisutna u antičkoj Grčkoj i Rimu, ali izvori i analize pokazuju da ni grčki ni latinski jezik nemaju traga o domestikaciji te biljke, već da je preuzeta iz neke druge kulture.
Zanimljivo:
U srednjovekovnoj Srbiji reč povrće se nije koristila. Umesto povrće govorilo se zelje i ljuto zelje:
Zelje: kupus, repa, bundeva, bostan
Ljuto zelje: crni i beli luk, rotkva
Primeri upotrebe:
Кад је репа приспела за вађење, наступио је неочекиван проблем. Деда је покушао, безуспешно, тада је он позвао бабу… На крају су у помоћ позвали и миша. Миш за мачку, мачка за пса, пас за унука, унук за бабу баба за деду, … Ruska narodna priča
Човек без народносне свести и осећања је »репа без корена«, туђинац, луталица, одсечена грана.
Stočna repa je biljna vrsta koja se u našim agroekološkim uslovima uspešno gaji. Odgovaraju joj plodna i srednje glinovita zemljišta, ne podvodna, ali poželjna je stalna vlažnost. Tada stočna repa ostvaruje veoma visoke prinose.
