Hore, mn. – boginje, grčka mitologija
Poreklo reči hora, hore:
grč. Hora – vremenski interval, oderđeno vreme različite dužine trajanja u okviru dana, meseca, godine
Od praindoev. osnove – *Hioh1-r, *yor-a-
Ko su bile Hore?
Prema predanju postoji više generacija ovih boginja:
- 1. ćerke Helija, sunčanog božanstva; boginje 3 godišnja doba
Veoma su lepe i zadatak ime je da čuvaju ulaz u nebo i Olimp, da vladaju oblacima i vode računa o Herinim kočijama.
Hora zime nosi na glavi vlažni venac i veo koji donosi kiše (a ne sneg – oblast Mediterana, hladne kiše su atribut zime), ponekad sa granom bez lišća u ruci
Hora proleća – orošeni venac na glavi, često i pastirski štap
Hora leta – srp i klasje u rukama
Hora jeseni – venac od maslinovih grana, grozd u ruci
Poznate su pod drugim imenima –Tala, Aukso, Karpa;
Pogledaj: šta znači i kako e nastalo žensko ime – Tea
- 2. ćerke Zevsa i Temide, boginje mira
Eunomija – zakonitost
Dika – pravda
Ejrena – mir
– 3.Ćerke Hrona, boga vremena, 12 hora, upravljale su delovima dana
Primeri upotrebe:
Ту дакле идеу оличили су Грци у богињи Немези и представљају је као лепу жену, краљевска изгледа, с траком око чела … Она живи у лепим баштама, гди је непрестано пролеће, и к њој долазе Хоре и Грације, да венце плету.
Hesiod kaže da su Hore kćeri Zevsa i Temide, da ih ima tri i da se zovu Eunomija (Zakonitost), Dike (Pravda) i Ejrena (Mir). Očevidno je, dakle, da one … Broj i imena Hora različiti su u raznim krajevima Grčke i u raznim vremenima.
На Кипру је, по веровању старих Грка, рођена богиња лепоте, Афродита (Венера); њу прате увек хоре и харитке (грације), лепе божанске …
