Hore

    Hore, mn. – boginje,  grčka mitologija

    Poreklo reči hora, hore:

    grč. Horavremenski interval,  oderđeno vreme različite dužine trajanja u okviru dana, meseca, godine

    Od praindoev. osnove – *Hioh1-r, *yor-a-

    Ko su bile Hore?

    Prema predanju postoji više generacija ovih boginja:

    • 1. ćerke Helija, sunčanog božanstva; boginje 3 godišnja doba

    Veoma su lepe i zadatak ime je da čuvaju ulaz u nebo i Olimp, da vladaju oblacima i vode računa o Herinim kočijama.

    Hora zime nosi na glavi vlažni venac i veo koji donosi kiše (a ne sneg – oblast Mediterana, hladne kiše su atribut zime), ponekad sa  granom bez lišća u ruci

    Hora proleća – orošeni venac na glavi, često i pastirski štap

    Hora letasrp i klasje u rukama

    Hora jesenivenac od maslinovih grana, grozd u ruci

    Poznate su  pod drugim imenima –Tala, Aukso, Karpa;

    Hore boginje grčke značenje reči

    Eunomija – zakonitost

    Dika – pravda

    Ejrena – mir

    – 3.Ćerke Hrona, boga vremena, 12 hora, upravljale su delovima dana

    Primeri upotrebe:

    Ту дакле идеу оличили су Грци у богињи Немези и представљају је као лепу жену, краљевска изгледа, с траком око чела … Она живи у лепим баштама, гди је непрестано пролеће, и к њој долазе Хоре и Грације, да венце плету.

    Hesiod kaže da su Hore kćeri Zevsa i Temide, da ih ima tri i da se zovu Eunomija (Zakonitost), Dike (Pravda) i Ejrena (Mir). Očevidno je, dakle, da one … Broj i imena Hora različiti su u raznim krajevima Grčke i u raznim vremenima.

    На Кипру је, по веровању старих Грка, рођена богиња лепоте, Афродита (Венера); њу прате увек хоре и харитке (грације), лепе божанске …

     

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleIrinej
    Next articlevasiona