razočarati – glagol, svršen
razočarati se – povratni glagol
značenje reči razočarati:
-
ne opravdati nečije nade očekivanja; biti nezadovoljan, nesrećan zbog neispunjenih očekivanja, vere polagane u nekoga ili nešto
Reč razočarati se ne nalazi u Vukovom Rečniku.
razočaran – pridev
Važno:
Razočaranje ili razočarenje, šta je pravilno?
Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica navodi (citirano u Pravopisnom rečniku, M. Šipka):
razočaranje, bolje nego razočarenje.
U rečniku Matice srpske navedena su oba oblika.
Razorčaranje ili razočarenje – oba oblika su pravilana, u pitanju je dublet.
Prednost se daje obliku razočaranje.
Poreklo reči:
- raz + 2. očarati
1. raz – , prefiks; nastao od praslovenskog prefiksa *orz-, u značenju – bez, nečega čega nema
2. očarati – zadiviti čarima, čarolijom, magijom;
čar – praslovenski *čarъ
Reč je rusizam, preuzeta u srpski jezik u periodu ruskoslovenske redakcije srpskog jezika.
Primeri upotrebe reči razočarati:
Овога посета младог магистера није нимало разочарала, већ управо очарала – видео је пред собом озбиљног и чврстог младића, не само решеног да буде добар наставник но и веома умног, па онда и заинтересованог за књиге…
Pogledaj: kako je nastala reč – pupak
И сад си разочаран? Не. Ниси разочаран у ту своју… у ту борбу? Је л’ да ниси? — Нисам. То и не долази у обзир. То је нешто гако велико, Ана, и тако лепо. — У себе си се разочарао? O. Davičo, Pesma
Vrlo sam se razočarao. Nisam mogao da verujem da devojka kao što je ona može tako da glumi da voli. Smatrala je da je doživela sa mnom jednu avanturu i sad će otpočeti drugu.
Samo jedno ću ti reći: jako si me razočarao, ne mogu ti reći koliko! Potom je pritisnuo kvaku i izašao. Eto, tako sam ja čuo posljednju stvar koju čovjek želi čuti od svoga mentora i uzora. Ja sam njega razočarao.
То се једном говорнику није допало и рекао је да сам га разочарао и као човек и као комуни ста.
