ačiti se – glagol, nesvršen (glag. im. ačenje)
značenje reči ačiti se:
– razg. govoriti izveštačeno otežući, razvlačeći reči, prenemagati se
– izmotavati se, ludirati se
Rečnik Matice srpske, jednotomni
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku – razvučeno govoriti
Sterija – razmetati se
Matavulj – prenemagati se pri govoru, razmetati se, kreveljiti se
Poreklo reči:
P. Skok – verovatno onomatopejskog porekla, izveden od izgovaranja aaaaa.
Bez obzira na formalnu i semantičku blizinu sa oblicima (h)akati i (h)aknuti – poludeti, akati radi se o 2 različite porodice … kod ačiti – neprirodnog (iz)govora
Etimološki rečnik srpskog jezika, sveska 1:A; A. Loma i saradnici
Primeri upotrebe:
Кад већ има страст да прави параду са страним речима, требало би да зна, да афектирати значи ачити се, и да се афектација преводи с „ачењем“, а да се оно што је он хтео да каже, зове: афицирати и афекција.
Pogledaj: kako je nastala reč – nokšir, noša
Navijali, ačili se i zadevali, sve dok se ja nisam otresla Vidre i okrenula njima dvojici i stala gvozdenom šipkom da im uzimam meru, na radost i ciku ženskinja koje su se, zbacivši sa sebe švalere, postavile iza mene, ko u bioskopu ili u cirkusu, …
А нас сте заштитили од глади и од жабара, чиме ли смо ту срећу заслужили и које ли то добро још чекамо? — ачио се Чемеркић мрсећи ланце окова на ногама.
Ачио се пред нама, био обазрив кад је сам. Нипошто није хтио да се одрекне неких својих навика, као на примјер вечерњег изласка у град.
Nikada se mi ne prevarimo i ne ačimo se da je to neki- tamo prljavi i malograđanski idealizam i da samo na drugoj i jedinonašoj strani učimo i saznajemo najsuštastvenije lekcije i svu zadanu nauku.
Pročitaj: kako je nastala reč – šizika
Постављајући тезу да је змај прогутао славуја, „ачио се и дедачио“, на рачун Змајев, „изазивајући тоном и држањем смех код публике“, на рачун свој. Књижевни одбор је осудио тај Костићев испад, а он је онда написао књигу …
