čik, uzvik
I
značenje reči čik (uzvik):
-
uzvik, poziv da se nešto uradi
izvedene reči – čikati, začikavati, glagol, izazivati nekoga da nešto uradi
Poreklo reči (uzvik):
čik – turcizam
turski – cik, imperativ, 2. lice jednine od glagola cikmak, izaći
Primeri upotrebe reči (uzvik):
Čik pogodi!
Непотребно? — завапи и одмах врисну — чик ти! — Чик. — Имам паметнија посла! — добаци Вук већ пола стуба ниже. — Не смеш! Бежиш! Уа!
Čik izađi mi na megdan!
Тако наоружан ловац чека медведа или га изазива геворећи: Чик, мејо, чик дођи! А медвед се наљути и загна на ловца. Кад зине да уједе ловца овај му стави у уста леву руку са шиљком.
Pogledaj: kako je nastala reč – cigara
II
- čik, imenica, muški rod, množina čikovi
značenje reči čik (imenica):
-
pikavac; opušak, ostatak ispušene cigarete
Poreklo reči čik (imenica):
italijanski – cicca f (plural cicche), link cigareta
nemački – Tschik, der, opušak, austrijski nemački
Primeri upotrebe reči (imenica):
Жарко је седео за столом; пред њим је била пепељара пуна чикова и хартије са забелешкама.
Pročitaj: šta znači i kako je nastala reč – andramolje
-
Овај час сам дошао. Ребац рече : — То ћемо одмах знати — и дохвати пепељару да се увери има ли у њој чикова.
Било је забрањено да се чикови бацају по патосу. На столовима и погодним местима биле су пепељаре од конзeрви и они су у њих бацали то „суво злато”.