greh, imenica muški rod (množina grehovi, gresi)
značenje reči greh:
-
prekršaj moralnih ili verskih pravila, zabrana
-
neispravan, pogrešan postupak
-
zastarelo, đavo
- гри̏је, гри́јагри̏јех, гријѐха, m. (јуж.) dieSünde, peccatum. [cf. грјехота ]. 2. (у Боци кад како чељаде побјесни, каже се: гријех је у њему , т. ј. ђаво , Vuk, Rečnik
izrazi:
- prvi, Adamov, istočni greh – prvi ljudski greh, koji su učinili Adam i Eva kada su probali zabranjeni plod sa drveta „ poznavanja dobra i zla“
- smrtni greh – po hrišćanskom verovanju ima ih sedam; sedam smrtnih grehova; kada se učine, gubi se božja milost
- ispaštati tuđe grehove, preuzeti odgovornost za postupke drugih
izvedene reči: greška, grehota, grešnik, porešan, grešiti, pogrešti, …
Bonus:
poreklo i značenje reči – podesan
Poreklo reči:
greh – praslovenska, sveslovenska i starosrpska reč
Hrišćanski kontekst reči greh je mlađi, pre toga je reč postojala i imala svoje značenje.
O prehrišćanskom značenju reči greh V. Čajkanović navodi:
Pre svega potrebno je da se utvrdi pravo i prvobitno značenje reči greh. Tu imamo poći od činjenice da greh postoji, sa uglavnom istim značenjem kakvo ima i kod nas, i u starom slovenskom (грѣхъ), i u današnjim slovenskim jezicima (ruski: грех link češki: hřích, poljski: grzech, lužičkosrpski: hrěch ili grech, bugarski: грехъ́т) – ona je, dakle, izvesno zajednička slovenska i, prema tome, vrlo stara.
Već sama ta okolnost može da nas dovede do zanimljivih zaključaka; „greh“ u tako starom vremenu, u patrijarhalnoj slovenskoj zajednici, nije bio … etički, nego religijski fenomen; ne, recimo griža savesti, nešto što nas „peče“ (kako su naivno zamišljali etimolozi koji su reč dovodili u vezu sa grejo, … nego nešto što nas kultno kalja i čini da postanemo pogani, dakle mrlja, i to ne moralna nego materijalna mrlja, za šta je dokaz poznato uverenje da se ona može i ukloniti raznim spoljnim i katartičkim sredstvima, u prvom redu vodom i vatrom.
Greh je, dakle, u pravom i prvobitnom značenju, samo ono što nas dovodi u stanje religijske ili kultičke nečistoće. Po grehu roditelj, prilozi proučavanju narodne poezije, III, 1936
Sem pomenute veze sa reči grejati, link , P. Skok navodi kao najverovatniju vezu reči greh sa lit. graižąs = lot. greizs i možda s osnovom rus. grézit »u snu govoriti, buncati« i stcslav. grěza »confusio«.
Primeri upotrebe reči:
Iz navedenog Čajkanovoćevog dela:
Naš narod smatra da je greh hodati po mrvama (mrvice se posle jela bace u oganj, jer je grehota ostaviti ih da se gaze);
ne valja po mrvama hoditi jer se može oboljeti od grehote;
Greh je – neopranim rukama prihvatiti jelo; piti vodu „dok se ne odmori“ (ne valja piti vodu odmah, dok se ne odmori, jer je to greh, a nije dobro ni po zdravlje …
Valja se, pre nego što se voda pije, uvek malo odasuti iz testije, te tako napojiti nevidljive duše…
Greh je umreti bez sveće (takav na onom svetu ide po mraku, a može se i ukvariti, povampriti)
Greh je mrstiti u post; raditi u zadušnu subotu, …
