greh

    greh, imenica muški rod (množina grehovi, gresi)

    značenje reči greh:

    1. prekršaj moralnih ili verskih pravila, zabrana

    2. neispravan, pogrešan postupak

    3. zastarelo, đavo

    • гри̏је, гри́јагри̏јех, гријѐха, m.  (јуж.) dieSünde, peccatum. [cf. грјехота ]. 2.  (у Боци    кад како чељаде побјесни, каже се:   гријех је у њему , т. ј. ђаво , Vuk, Rečnik

    izrazi:

    • prvi, Adamov, istočni greh prvi ljudski greh, koji su učinili Adam i Eva kada su probali zabranjeni plod sa drveta „ poznavanja dobra i zla“
    • smrtni greh – po hrišćanskom verovanju ima ih sedam; sedam smrtnih grehova; kada se učine, gubi se božja milost
    • ispaštati tuđe grehove, preuzeti odgovornost za postupke drugih

    izvedene reči: greška, grehota, grešnik, porešan, grešiti, pogrešti, …

    Bonus:

    poreklo i značenje reči – podesan

    greh podesan stare srpske reči

    Poreklo reči:

    greh – praslovenska, sveslovenska i starosrpska reč

    Hrišćanski kontekst reči greh je mlađi, pre toga je reč postojala i imala svoje značenje.

    O prehrišćanskom značenju reči greh V. Čajkanović navodi:

    Pre svega potrebno je da se utvrdi pravo i prvobitno značenje reči greh. Tu imamo poći od činjenice da greh postoji, sa uglavnom istim značenjem kakvo ima i kod nas, i u starom slovenskom (грѣхъ), i u današnjim slovenskim jezicima (ruski:  грех link češki: hřích, poljski: grzech, lužičkosrpski: hrěch ili grech, bugarski: грехъ́т) – ona je, dakle, izvesno zajednička slovenska i, prema tome, vrlo stara.

    Već sama ta okolnost može da nas dovede do zanimljivih zaključaka; „greh“ u tako starom vremenu, u patrijarhalnoj slovenskoj zajednici, nije bio … etički, nego religijski fenomen; ne, recimo griža savesti, nešto što nas „peče“ (kako su naivno zamišljali etimolozi koji su reč dovodili u vezu sa grejo, … nego nešto što nas kultno kalja i čini da postanemo pogani, dakle mrlja, i to ne moralna nego materijalna mrlja, za šta je dokaz poznato uverenje da se ona može i ukloniti raznim spoljnim i katartičkim sredstvima, u prvom redu vodom i vatrom.

    Greh je, dakle, u pravom i prvobitnom značenju, samo ono što nas dovodi u stanje religijske ili kultičke nečistoće. Po grehu roditelj, prilozi proučavanju narodne poezije, III, 1936

    Sem pomenute veze sa reči grejati, link , P. Skok navodi kao najverovatniju vezu reči greh sa  lit. graižąs = lot. greizs i možda s osnovom rus. grézit »u snu govoriti, buncati« i stcslav. grěza »confusio«.

    Primeri upotrebe reči:

    Iz  navedenog Čajkanovoćevog dela:

    Naš narod smatra da je greh hodati po mrvama (mrvice se posle jela bace u oganj, jer je grehota ostaviti ih da se gaze);

    ne valja po mrvama hoditi jer se može oboljeti od grehote;

     Greh je – neopranim rukama prihvatiti jelo; piti vodu „dok se ne odmori“ (ne valja piti vodu odmah, dok se  ne odmori, jer je to greh, a nije dobro ni po zdravlje …

    Valja se, pre nego što se voda pije, uvek malo odasuti iz testije, te tako napojiti nevidljive duše…

    Greh je umreti bez sveće (takav na onom svetu ide po mraku, a može se i ukvariti, povampriti)

    Greh je mrstiti u post; raditi u zadušnu subotu, …

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlečik
    Next articlekorab