gljiva – imenica, ženski rod
značenje reči gljiva:
– bot. opšti naziv za niže, beshlorofilne biljke, Fungi,
– drvena sprava koja služi za krpljenje čarapa, pečurka
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku, oblici: gljiva, gljivetina, gljivurina, gljivica (babino uho)
гљи̏ва , -е̄ , ж. — бабушина, расте на трулом дрвећу, на влажном земљишту и по шуми, печурка.
Rečnik govora Prošćenja
poreklo reči:
Новозабележена народна имена гљива, Ибрахим Хаџић, часопис „Наш језик“ XXX
Дакле, најчешћи назив у српском језику за више гљиве су губе, гљиве и печурке. (За ниже гљиве, плесни, многи у народу и не знају да су гљиве).
Под губама се подразумевају труд-гљиве (из реда Роriales, пре свега Fomes fomentarius, Fomintopsis pinicola, Piptoporus betulinum, Phellinus ignarius итд.).
То су оне врсте гљива које расту на живом или обореном дрвећу и које су се некада користиле (уз кремен и огњило) за паљење ватре.
Петар Скок у Етимологијском Рјечнику хрватскога или српскога језика сматра да је труд прасловенска реч и значи губа, у значењу гњилоћа.
Узимајући у обзир ову одредницу:
— могуће је да је гљива метонимија придева гњила = болест дрвета, гљива као краста или гљива као болесна израслина.
Погледајмо како се у руском језику тумаче општи појмови за гљиве који имају заједничке прасловенске корене.
По А. Шчербаковој, у руском језику најстарији назив за гљиве је губа.
…
И у другим словенским језицима општи назив за гљиве сродан је руском и нашем.
Pogledaj: kako je nastala reč – govedo
Рецимо:
Украјинци кажу губљи и гливе, Пољаци grzyby, Чеси houby, Словаци huby, Словенци gobe, Хрвати gube и gljive, Бугари гби, Македонци габи, горњолужички Срби hribу.
Пољаци за гљиву Fomes кажу hubiak, а Чеси и Словаци за вргањ hrib.
Данас у источној Србији (око Бабушнице) кажу када иду у гљиве „идемо у губе“.
Распрострањеност овог појма у свим словенским језицима упућује на два закључка.
Прво, употреба истог појма говори, ако се ослонимо на тзв. језичку археологију, да су сви Словени још у прапостојбини формирали ову реч и понели је са собом на данашње територије које насељавају, и друго, они су још у том периоду познавали гљиве и поједине врсте користили за исхрану, а друге за подлагање ватре (као што су труд-гљиве).
Појам гљива у српском језику обухвата све врсте гљива, осим оних тврдих копитастих које расту на дрвећу, а које се у науци сврставају у фамилију Рогiaceae.
Печурком у Србији и Црној Гори градско становништво данас најчешће назива Аgaricus bisporus — индустријски произведени шампињон.
На селу, у већини случајева, печурком називају све врсте гљива или најчешће рудњачу — Аgaricus campestris.
Појам печурка етимолошки није објашњен. Могуће је да има везе са јестивошћу, с нечим што је на ватри печено.
У нашем језику нема много пословица и идиома који се од носе на гљиве.
Најчешће се, и за сваку прилику, цитира пословица:
„Расте као печурке после кише“, или загонетка: „Шта је то: расте у горици на једној ножици?“
Губа се помиње у неколико народних епских песама, као и у Горском вијенцу: „истeрaти губу из торина“.
У рожајском крају стари људи често кажу „Напала га болест као губешка дрво“, или, када хоће да се искаже усхићење богатим ро дом шумског или питомог воћа, каже се: „Родило, па се огубало!“.
Исто то, али мало другачије, Вук је записао: „Родило као губа“.
Занимљива је и једна изрека пуна злобе:
„Све су гљиве јестиве, а неке само једанпут“.
primeri upotrebe:
Нико не зна колико врста гљива постоји. За сада, барата се бројем од 100.000, мада и сами научници верују да би их могло бити и двоструко више.
Pročitaj: šta znači reč – pundravci
Učitelj zahteva od dece da se sete i imenuju gljive. I kad ih učitelj pita oni nabrajaju sve gljive koje znaju. Ako je potrebno učitelj će koristiti slike s nacrtanim gljivama da bi decu podsetio na njihove nazive.
Гљива ствара полукружне клобуке, који су са доње стране обложени једном златно-жутом превлаком (aurum – злато). У литератури је овај симптом паразитског развоја гљиве, још описан као „златна пегавост“.