krmača imenica, ženski rod
značenje reči krmača:
-
prasica, žensko odraslo krme; ženka svinje; – krmak, odrasli mužjak svinje
-
fig. neuredna ženska osoba; bezobraznica; pejorativan naziv za žensku osobu
-
mrlja od mastila, fleka, brljotina; u vreme, kada se pisalo, perom, nalivperom i mastilom, izuzetno velika mrlja na papiru se nazivala krmača
-
vrsta čobanske igre; Vuk, Rečnik
Poreklo reči:
Primeri upotrebe reči:
- Ko kupus sadi i krmaču hrani, ne boji se gladi. Narodna poslovica, Vuk
Urliče ko ranjena krmača!
Планом производње се предвиђа (план се редовно остварује) да се сваких 15 дана праси по 1 група од 10 крмача, које се после одбијања прасади (одбијање се обавља обавезно у једном дану) заједно припуштају.
Pogledaj: kako je nastala reč orao
- Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) … J. Sterija Popović, Zla žena
Неће она мене срамотити. Неће мидер, неће цвет у руци, да шта ћеш, плуг? Крмачо једна, чекај, научићу ја тебе; ако си нобл, моја си, ако ниси, а ти бестрага. J. Sterija Popović, Pokondirena tikva
3. … брисао о ивицу грлића трудећи се да на њему не остане сувишна течност како се не би направила крмача. … као окамењено божанство и само му се рука померала од формулара до флашице с мастилом и, затим, по папиру, …
Не знам колико сам добио пара од Службе ни колико сам папира потрошио, све сам пенкалом писао јер нисам знао да куцам на машини, пазио сам да не буде крмача, тапшали су ме и хвалили сви, углавном сам радио на …
Pročitaj: kornjača – poreklo reči
Naime, demijelinizacioni proces, koji obično počinje od nekog malog krvnog suda, širi se na okolinu kao mrlja mastila (»krmača«) na upijaču (Redlich).
4. У овој игри крмача се зове око три прста дугачко и подебело дрво (од прилике као пократак врањ). Играчи ископају у земљи повелику јаму, па око ње унаоколо (ово два три корака од ње) толико мањијех јамица колико је њих [мање један].
Велика она јама у сриједи зове се казан , а оне мање унаоколо зову се куће . Кад се стану играти, сваки играч стане код једне куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу крај од свога штапа; један споља крмачу тјера штапом и хоће да је сатјера у казан, а остали сви ваља то да бране и својијем штаповима да је одбијају.
Онај који тјера крмачу зове се крмачар . Кад који дигне свој штап да одбије крмачу онда крмачар гледа не би ли прије њега метнуо свој штап у његову кућу, па ако то учини онда он остане на кући а онај који је остао без куће иде те гони крмачу.
Ако крмача кад је крмачар удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио , и у један пут сви повикавши: опара мијена, брже боље мијењају куће, у којему мијењању и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо гдје у кућу прије другога, па који остане без куће онај гони крмачу.
Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и бу́џа [2] а гдјешто и гу́џа .
Pogledaj: kako je nastala reč hobotnica
