kusati
kusati glagol, nesvršen
značenje reči kusati:
-
jesti kašikom, halapljivo jesti
kus, imenica – komad, zalogaj, ono što se odgrize
kus, pridev
– koji je bez nečega, kome je nešto otkinuto;
Ал’заплака кусо јагње: . . . ја немам репа.
– kratak, nedovoljne veličine
u poslovici:
Kus petao, pile doveka.
Poreklo reči kusati:
Starosrpska i praslovenaska reč *kǫsati
rus. – кусать, gristi, zubima kidati
Primeri upotrebe reči:
Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа.
Сам дробио, сам кусао. Nar. poslovica
Као јело је коришћена кувана тиква или је прављена гибаница са доста тикве, те су то кусали кашикама.
Kusao kupus, pekao krompir i pio raso. Uležao se. Nadošla snaga. Izmamilo ga sunce. Dođe do Čivutske ćuprije. Digao glavu. Čaršija njegova.
Pogledaj: sva značenja reči – krmača
У вече се враћао уморан и кусао чорбу, не зборећи ни речи. Сестра му, Јованка, заитала је кашиком све што је боље било, комадић меса, режањ сланинице, срце од купуса, па давала час једном час другом детету;…
Стајао је поред наћава и кусао халашьиво, дробећи зубима тврду кору, гушећи се сувим хлебом. Није приметно кад се жена изгубила. Био је сам и није ми слио ни о чему. Стајао је и кусао.
Кусао не кусао, на једно ће нам свима изаћи. Ако надвладају Турци, свима ће нам на грло ударити. — Шта учини Црни Ђорђе да од Бога нађе!
Горак и прегорак је хлебац који је од милостиње кусао по манастирима, у средини која га је ниподаштавала и презирала!
