profan, – a, – o – pridev;
Značenje reči profan:
-
koji ne pripada Crkvi, necrkveni, svetovni; bezbožni, paganski
-
neupućen u nešto, neprosvećen
-
običan, prost, vulgaran
Veliki rečnik stranih reči i izraza, I. Klajn, M. Šipka
Poreklo reči:
lat. profanus – izvan, ispred hrama
pro + fanum
pro – ispred
fanum – hram
Etimologija reči fanum u značenju hram, nije u potpunosti razjašnjena
sinonim – sekularno
Zanimljivo:
Sakralna i profana ljubav – Ticijan
Nekada davno, u gradu isprepletanom morem, postojale su dve sestre bliznakinje poznate po izuzetnoj lepoti.
Imale su skoro isti lik, a jedino po čemu su ih prolaznici razlikovali bilo je to što je jedna volela da šeta obučena, a druga skoro potpuno naga.
Pogledaj: šta znači reč – tautologija
Mnogi su bivali opčinjeni njihovom lepotom, neki želeći više odevenu a drugi sanjajući obnaženu sestru. Skoro da ne beše čoveka koji im nije poklonio srce, telo i um, unapred, ne očekujući nikakvo obećanje da će ijedna od njih biti njegova.
Neki su bili žrtve njihovih igara, jer su sestre neretko volele da se maskiraju jedna u drugu i tako odevene posećuju svoje poklonike. To ne treba da nas čudi, jer ipak su poticale iz grada koji je kulturu maskiranja doveo do savršenstva.
Ono što je malo ljudi za života stiglo da nauči je to da je izbor koji su sestre nudile bio trik. Zaista srećan čovek mogao je biti samo onaj koji nije pristajao ni na šta manje od toga da ih ima obe.
Imena sestara bila su Profana i Sakralna ljubav.
Pozirale su te davne 1514. godine 24-godišnjem Venecijancu, majstoru slikarstva, Ticijanu.
Primeri upotrebe reči profano:
У свом познатом и инспиративном делу Свето и профано, Мирча Елијаде је приметио да време није једнобразно, да оно није без прекида.
Sveto je kod njega ono što je povezano s društvenim životom, a profano je ono što je fokusirano na pojedince.
Строга дистинкција свето профано, коју је поставио Диркем 49, имплицира да је све свето религијско, а све профано нерелигијско.
Поистовећивањем две поменуте, на први поглед сасвим различите, ситуације, спроводи се приближавање на различитим релацијама: божанско-профано, Људско-животињско, али и живо-неживо,…
У речницима многих религија те класе имају посебна имена, која се доста добро могу превести изразима профано и сакрално, световно и свето, овострано и онострано, природно и натприродно.
