Kako je nastao praznik Noć veštica
Noć veštica je uslovno rečeno praznik, marketinški forsiran događaj, koji se polako širi i ovim našim prostorima.
- Noć veštica – kako je nastao običaj
Priča nas vodi u davno zaboravljena vremena do davno zaboravljenog naroda.
Ovu priču pričamo prema motivima iz keltske i irske tradicije.
Nekada davno, pre 4-5000 godina postojao je jedan narod, sada poznat kao Protoindoevropljani (kakav grozan, iskonstruisan naziv).
Taj narod je naravno imao svoje ime, ali ono je zaboravljeno. Bio je to veliki narod, živeo je na velikom prostoru u centralnoj Aziji, govorio jednim jezikom, imao svoju kulturu, božanstva.
Nešto se strašno desilo!
Da li je napravio kulu koja je dodirnula nebesa, ili je bio neki drugi razlog u pitanju, tek narod je napustio svoju pra-domovinu, podelio se, otišao u raznim pravcima, zaboravio, uglavnom, svoj jedinstveni jezik i tako je počelo ono doba, koje mi zovemo istorijskim.
– Vatra, simbol, božanstvo
Jedno od sećanja, koje je preživelo i dobilo bitku sa vremenom, je da je taj narod obožavao vatru.
Vatra se smatrala darom bogova i postojale su četiri važne svetkovine u godini, kada se uz vatru odavala počast bogovima.
Da se prisetimo, i danas ćemo zapaliti sveću i plamenom pokušati da projektujemo i prenesemo svoju ljubav u više sfere.
Teško da ćemo naći religiju u kojoj vatra, u nekom svom kontrolisanom obliku ne izražava počast božanskoj uzvišenosti.
Jedan od naroda, koji je obožavao vatru i praktikovao slavljenje takvih festivala su bili Kelti.
Pre nego što su se naselili na britanskim ostrvima, bilo ih je po čitavoj Evropi, kao što je pre njih u čitavoj Evropi živeo narod po imenu TUATHA DE DANAAN ili u prevodu narod boginje Danu.
Pogledaj: Kako su nastali prvi novogodišnji ukrasi
– Priča o boginji Danu
Boginja Danu je bila majka svih bogova i boginja – Demetra u grčkoj mitologiji, Dana, boginja svih tekućih voda, po kojoj su ime dobile reke Dunav, Don, Dnjepar, starosrpska reč dan.
Ovaj narod je, po predanju, bio narod vila i čarobnjaka, narod koji su bogovi izbacili sa nebesa, zato što su naučili božansku magiju. Da bi se naselili na zemlji, morali su da pobede zli narod Formorijana, polu ljude a pola čudovišta.
– TUATHA DE DANAAN, narod boginje Danu
Ta epska, odlučna bitka, kada je narod boginje Danu pobedio, odigrala se na dan kada leto prestaje, kada se povlači i ustupa mesto zimi, “summer’s end” ili Samhain .
– Tolkin i legende
Tako je narod TUATHA DE DANAAN živeo u miru neko vreme na britanskim ostrvima, primio pridošlice, tj. Kelte.
Zajednički su, svaki narod iz svojih razloga slavili iste praznike, festivale, a jedan od njih je i Samhain, kraj leta.
Ali – točak vremena se neumitno okreće i vreme je došlo da narod boginje Danu napusti ovu našu dimenziju postanja i ode svojim putem, preko mora, na neka druga ostrva, gde vreme kao kategorija ne postoji, gde je klima uvek ista da odu na Tir na nOg, Land of the Young – zvuči poznato, malo je Tolkin pozmajmio ovu legendu, kada je vilenjake poslao na put.
