Miholjsko, sirotinjsko, bablje, indijansko leto

Topla jesen – miholjsko leto

Miholjsko leto je nešto čemu se svi radujemo, izuzetno prijatan metereološki fenomen.

Odnosi se na povratak leta, kada mu vreme nije, na toplo i prijatno vreme, tokom oktobra meseca.

miholjsko letoTemperature su više od proseka, dani su sunčani, mirni i tihi, bez vetra, često praćeni mističnom izmaglicom u jutarnjim satima.

Svemu tome treba dodati i eksploziju toplih, jesenjih boja od žute preko narandžaste do raznih najnsi crvene i bordo.

 

  • Miholjsko leto – poreklo izraza

Prepodobni Kirijak Otšelnik  hrišćanski svetitelj je rodom iz Korinta i živeo je u 6 veku. Slavi se 12. oktobra po novom kalendaru a 29. septembra po starom.

Ko je Miholj po kome narod naziva slavu posvećenu Kirijaku Otšelniku.

Radi se o arhandjelu Mihailu.

Pročitaj – Miholjdan

Po njemu se i taj povratak leta u mesecu oktobru – miholjčac, naziva miholjsko leto.

  • Sirotinjsko leto

Sirotinjsko leto je drugi naziv ovog doba godine. Miloš S. Milojević je zapisao taj izraz a pominje ga i Đura Daničić.

  • Bablje leto

A zašto se tako lep i prijatan period godine naziva bablje leto?

Ovaj izraz ćemo npr. pronaći i u ruskom –Ба́бье ле́то i u nemačkom jeziku – Der Altweibersommer .

U ruskim pričama i tumačenjima se nailazi na podatak da izraz bablje leto vuče poreklo od onih davnih vremena, kada su žene imale moć da utiču na vremenske prilike.

A kod Nemaca imamo sledeće objašnjenje:

U tradiciji evropskih žitelja je da se proleće vezuje za mladost – devojačko doba a jesen za starost, doba starih žena, baba.

das Weib je žena na nemačkom. A šta su žene nekad radile, kada se završe poslovi u polju – prele su, pripremale pređu za hladnu zimu, weben, presti.

bablje letoA u kontinentalnoj Evropi ima i mnogo paukova, koji predu svoje mreže naročito u ovo doba godine. Nošene laganim povetarcem, niti tih mreža su lako dospevale u odeću ljudi na selima. Smatralo se da kada se to desi, to je znak sreće i blagostanja.

Te niti su se još nazivale Marijina kosa ili Marijina svila, pošto su dovođene u vezu sa Devicom Marijom.

  • Indijansko leto

U engleskom govornom području, ovam pojam je najpoznatiji kao Indian summer, indijansko leto.
Ovaj termin je nastao, naravno u Americi, negde krajem 18. veka, iz tog perioda su prvi pisani tragovi u literaturi i žurnalistici.

Pogledaj: Zašto decu donose rode

Sve u svemu, to pozno leto ima nekakve veze sa Indijancima. Kakve, niko ne zna. Prepostavki ima raznih.

Navešću neke:
– fenomen kasnog leta, praćenog jutarnjim izmaglicama, lepim vemenom i predivnim bojama je bio karakterističan za predele koje su prvobitno bili naseljeni isključivo Indijancima
– to je period godine, kada su Indijanci skupljali svoju letinu
– u to doba godine su Indijanska plemena obično prestajala sa napadima na doseljenike

Postoji i priča, naravno, priče posebno volimo. Pričaju je pripadnici plemena Irokeza i daje slikovito i originalno objašnjenje ovog fenomena.

indijansko letoU šumama Severne Amerike je živeo jedan ogroman, pomalo čarobni medved. Čaroban je bio zato što je, umesto da se prepusti zimskom snu, kao svi ostali medvedi, odlazio na nebeski svod da tamo prezimi.

Svake godine dva najodvažnija lovca iz plemena su, u tom jesenjem periodu, kretala u lov na čarobnog medeveda, bezuspešno. Jedne godine, nađoše se dva junaka i njihov odani pas, koja su uspela da savladaju medveda, plativši doduše to svojim životom.

Pošto su imali posla sa magičnim medvedom svi su se zajedno uzneli, otišli na nebo – u sazvežđe Velikog medveda ili Velikih kola. Četvorougaoni trapez ovog sazvežđa čine medved, pas i 2 lovca.

A medved, čarobni naravno, svake godine, u vreme kada su mu lovci došli glave, zbog tuge i sete, dopusti da mu se rane otvore i krv kaplje na zemlju i daje lišću prelepe crvene nijanse.