Zaboravljene stare srpske reči

milo, rukomije, skorup, inokosan, kvasnik

 

Svi koji prate lingvistiku, svejedno da li su u pitanju profesionalni ili neki drugi razlozi, imaju na raspolaganju sajtove ( sa blogovima) najpoznatijih svetskih rečnika.

To su nemački Duden link, engleski  Merriam – Webster link, Oxford, zaista ih mnogo ima.

Srpski rečnici, bez obzira na respektabilna izdanja koja postoje u štampanoj formi, nisu dostupni u online varijantama.

Izuzetak je projekat Raskovnik, koji obuhvata stare srpske rečnike link .

Još uvek  je u beta fazi pa se može koristiti samo direktnim unosom web adrese, za pretraživače je za sada  nevidljiv.

Situacija je takva kakva je.

Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati pretraga, ocenjuju trendovi, proglašavaju reči godine za pojedini jezik.

Naravno engleski je najpopularniji jezik pa su takvi izbori odlično medijski propraćeni u celom svetu pa i kod nas.

Sem toga obično se u ovom periodu i prave liste zaboravljenih reči.
To bi bila današnja tema.

Napomena: U tekstu  nije reč o dijalektizmima već o rečima koje su bile u upotrebi u starosrpskom jeziku, rečima koje se nalaze u starim srpskim rukopisima i drugim dokumentima i izvorima.

Srpski rečnik porekla reči i izaza nije mnogo obiman, cca. 500 unosa do sada.

Pogledaj: rečnik

Da pristupimo svetskom trendu, ne vidim zašto ne bi mogli, pa da se podsetimo koje su to stare srpske reči koje su danas uglavnom zaboravljene.

Stare srpske zaboravljene reči

Izbor napravljen iz obrađenih jednica u online projektu Srpski rečnik porekla i značenja reči  izraza

  1. Milo, rukomije

Prva stavka sadrži 2 reči, tematski veoma bliske.

srpske reči stare zaboravljene

  • Milo – sapun

Reč milo se često nailazi u starim srpskim tekstovima.

Može se pronaći i kod Vuka u Rečniku: milo – cijeđ

Sapun je reč stranog porekla koja je jako kasno ušla u naš jezik.

Milo, *mydlo, od glagola miti, mijem – praslovenski мыть

Taj stari srpski i praslovenski glagol je sačuvan u reči umivati.

  • Rukomije – umivaonik

Reč se koristila u 19 veku.

Posle užine se umivaju. Pri umivanju nevjesta drži maramu te svakoga, pošto se otare, u ruku poljubi, a on turi u rukomiju po kakav novac, kao: dukat, talijer ili tri cvancike.

  1. Skorup

Možemo li i dan danas da zamislimo jelovnik bez skorupa, omiljenog srpskog specijaliteta.

Bilo da je mlad ili star, svi ga volimo.

Samo što smo zaboravili da se skorup pravi od mleka, kada se skuva pa se skori, uhvati se kora i nastane

kajmak – turcizam

Jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope. Nar.prip. vuk. 101.

Pročitaj: Stari srpski nazivi – 12 meseci

  1. Inokosan

Inokosan je reč koja se zaista više ne upotrebljava. Svoj kratak uzlet i povratak u srpski jezik je imala tokom perioda samoupravnog socijalizma u  prošlom veku.

Tada je bilo potrebno da se uklone kapitalistički elementi čak i u jeziku pa je stvoren pojam:

Inokosni poslovodni organ umesto – direktor.

Posle tog perioda opet je otišla u zaborav.

Inoskosan:
  • sam
  • u naše vreme osobito o čoveku koji živi u kući samo sa ženom i decom a ne u zadruzi; Vuk Karadžić

praslov. –*inokostь; *inokъ usmaljenik, monah pustinjak

Inokosna kuća, prazna pećina.

  1. Vazda uvek

Reč vazda se veoma retko upotrebljava a to je zaista stara srpska reč.

vas(sav) + dan

  1. Kvasnik

kvasnik – pijanac

Grupa starosrpskih i praslovenskih reči; kvasiti, kvas(ac) je dobro osvedočena u izvorima.

Reč koju se nalazi u starim tekstovima pisanim crkvenoslovenskim jezikom, vidi Daničić, Rečnik.