Meseci u godini, stari srpski nazivi

 

Meseci u godini i srpska istorija i predanje

Da  su stari Srbi kao i ostali Sloveni imali 12 meseci  svedoči  srpska mitologija, narodne umotrvorine, bajke , priče.

Do 14. veka srpske povelje nisu datirane. Od tada se javljaju datumi, nazivi za mesece na osnovu grčke, odnosno latinske crkvene tradicije i običaja.

Ponekad se pronalaze i starosrpski nazivi za mesece uz navedene latinske ili grčke.

„ U 4 srpska jevanđelja (Jevanđelje manastira Bogavađe i Lesnovsko jevanđelje – iz 13. Veka i Rajkovo četvorojevanđelje i Izborno jevanđelje i apostol – iz 14. veka) nalaze se narodni nazivi za svih 12 meseci i oni se podudaraju sa drevnim slovenskim nazivima meseci u Ostromirovom jevanđelju link, pisanom 1057 godine …“ M. Nedeljković, Godišnji običaki u Srba

Meseci u godini – srpski izvori, 13. i 14. vek

januar – sečenj, seče se šuma

Drvena građa se seče do svetog Trifuna, 1. februara po starom kalendaru. Tog dana počinju da se stvaraju „sokovi“ u drveći i ako se posle tog datuma seče , građa se lako ucrvlja.

februar  – ljuti

mart – suhi

april – berezozol, brezen

Pale se breze da bi se obezbedilo đubrivo za oranice i  drigo zemljište. Pepeo od breze je bio veoma cenjen i korišćen za obezbeđivanje dobrih useva.

Drugo tumačenje je da u tom mesecu breza počinje da zeleni.

U ruskom i  češkom  berezozol se odnosi ponekad na mesec mart. link

maj – traven

juni – izok

Javljaju se cvrčci, stari naziv za cvrčke – izok

juli – červen

skupljaju se gusenice, crvi od kojih se pravi crvena boja; postoji i tumačenje da je zbog obilnog cvetanja dobio to ime

avgust – zarev

mnogo seva (zari, zori, svetli se) i grmi u avgustu

septembar –rujen

meseci srpski listopad oktobaroktobar – listopad

novembar – gruden

zemlja počinje da mrzne i  stvaraju se grudve

decembar – studen

 

Meseci u kasnijim istorijskim izvorima

Sveti  Sava je u Žitiju Sv.Simeuna Nemanje upotrebeio naziv februar.

Pogledaj: Rastko, Sava Nemanjić – poreklo imena

U Vukovom rečniku postoji  odrednice koje se odnose na latinske nazive meseci:

veljača/februar

вѐљача ,   (једни говоре и авељача  и овељача )

  1. (у запад. прим. ) Monat Februar , Februarius : вељача  превртача ; Кад вељача  не дажди, Марач добра не мисли .
  2. (у Србији ) vide   бабини укови .

mart/ marač

Ма̏рт , m.   der März , mensis Martius  [ cf.   Марац , Марач ]: Замислио се као јемин о Марту .

Ма̏рач , рча , m.   (у прим. )   vide   Март :   Од по Марча  и пас у хлад бјежи ; Кад Вељача не дажди | Марач  добра не мисли .

Pod odrednicom  babini ukovi,  jarci pominje se april.

ба̏бини ја̑рци , ба̏бини ко̏злићи , ба̏бини по̀зајмени̑ци   ба̏бини у̏кови  m. pl.   ово вријеме кад на свшетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани ,   etwa Märzschnee , nix cadens mense martio . Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени  и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње . [ cf.   бабини дни , вељача   2 ]

Što se tiče narodnih naziva Vuk navodi sledeće:

meseci srpski sečanj sečko januarsiječanj, mesec januar

veljača, februar

ožujak/lažak , laška (*lъžujьkъ ≃ prasl. *lъžь)  – mesec mart

travanj, april

svibanj, maj, kada cveta sviba, vrsta drena, gloga, Cornus sanguinea

kolovoz, avgust

rujan, septembar

listopad, oktobar

studeni, novembar

prosinac, decembar, koji je boje pepela, sivi, sinj; *sinjь

Narodni nazivi za mesece se koriste i u službenoj dokumentaciji I srpskog ustanka, konkretno u Delovodnom protokolu Karađorđa.

Kralj Petar I Karađorđević je u svom ratnom dnevniku datume upisivao dvojako , navodeći obavezno i  stare srpske nazive i druge prigodne pojmove iz srpske tradicije.

Javljaju se još i ovi nazivi:

 

Januar – koložeg, tolika je hladnoća da se kola moraju ložiti, žeći; predhrišćanska tradicija upućuje na sledeću simboliku: paljenje obruča obmotanog slamom, simbol umiranja starog sunca i rođenje novog

februar – veliki sečko

mart – derikoža, tada najčešće lipsava stoka; Sečko seče, marta, dere.

april/maj – đurđevski mesec, lažitrava – izmami stoku da pase ali je nema dovoljno i nije kvalitetna za ishranu

juni – trešnjar

juli – žetvar

avgust – gospođinski mesec, panađurski mesec

septembar – grozdober

novembar – mratinji mesec

decembar – božićni mesec, koledar

 

Mile Nedeljković, Godišnji običaji u Srba

Gordana Jovanović, Narodni nazivi meseci u Srba

Vuk Karadžić, Rečnik

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *