Rastko Sava Nemanjić poreklo imena

Rastko  Sava, poreklo imena

 

Ako pogledamo najstarije izvore starosrpskih imena – Dečanska hrisovolja kao najastariji, kao i mnoge druge pomenike,  uočićemo da se lično ime Rastko nigde ne pominje.

U Dečanskoj hrisovulji ćemo pronaći imena:  Nemanja, Tihomir, Stracimir, Miroslav, Vukan – varijacije (napomena, prelaz l u o  nije završen u  to vreme pa postoji mnogo imena sa osnovom Vlk-) Stefan, …

Rastko je ime koje se nigde ne pomiminje, prvi put se se srećemo sa njim  kod istorijske ličnosti – Rastko Nemanjić.

Ime Rastko je ušlo u srpski onomastikon i možemo slobodno reći da je starosrpsko ime.

Pitanje je ko je i zašto  to ime, veoma retko u to vreme, dao mladom princu.

U Dečanskoj hrisovulji  imamo :

Rastoje, Ratko, Rahoje, Raško, …

Znači,  imamo osnovu Rast – , kao u u Rastoje i imamo sufiks  -ko, kao u imenima Ratko i Raško što objašnjava formu imena Rastko.

Rast-  kao osnova za građenje imena

Rastan, Rastisav, Rastislav, Rastić, Rastoje su varijante starosrpskih imena od ove osnove.

Postoje razne priče i teorije o značenju ove osnove. Najčešće se dovodi u vezu sa svetim (često zavetnim, sa zapisom)  srpskim drvetom,  hrastom.

Etimološka veza između glagola rasti i hrast je predmet mnogo dalje prošlosti odnosno perioda u razvoju starosrpskog jezika i prestavlja posebnu etimološku temu.

Ono što je bitno za ime Rastko je sledeće:

U fazi razvoja starosrpskog jezika, period vladavine Nemanjića,  glas i slovo h su prisutni i to u današnjoj zadnjonepčanoj formi kao i u umekšanoj. Slovo h postoji i u glagoljici i najranojoj ćirilici.

Kako navodi M.Grković:

Ni u jednom slučaju nije zabeleženo gubljenje niti promena glasa h: Hranislav, Hranoje, Hlap, … Imena u Dečanskim hrisovuljama strana 121.

Rastko nije Hrastko, pitanje njegovog imena i dalje ostaje otvoreno, pa da pokušamo da odgovor pronađemo na drugom mestu.

Rastko  Sava, teorija koja daje objašnjnje

Dosta toga  nam je nepoznato iz perioda vladavine Nemanjića. Međutim postoje mnoge činjenice koje su nam poznate, ili poznate delu javnosti a teško se prihvataju.

Jedna od njih je i pismenost na dvoru Nemanjića.

Pročitaj: Popularne knjige u srednjevekovnoj Srbiji

…. slikovito govori i teza, koju je iznelo više autora, da je najmlađi sin Stefana Nemanje, Rastko, dobio ime po moravskom knezu Rastislavu, zahvaljujući Panonskim legendama koje su bile čitane na dvoru Nemanjića. U prilog  ovome svedoči i to što se ime Rastko ne sreće inače u srpskim srednjovekovnim izvorima. A možda ni Rastkovo monaško ime Sava nije slučajno izabrano. Možda je ono po Savi, jednom od 5 imenom poznatih učenika Solunske braće. ..

Panoske legende Ćirilo i MetodijeNastanak i rana istorija slovenske pismenosti, 425, Spisi iz istorijske lingvistike, Jasmina Grković-Mejdžor

Panonske legende link su  životopis sv. Ćirila i Metodija, napisane su ćirilicom , 9. 10 vek . Originali nisu sačuvani samo prepisi iz 14, 15 veka.

Za sada nemamo više podataka koji bi govorili u prilog ovoj teoriji, niti bilo kakvu srugu teoriju koja bi objasnila davanje tog jednistvenog imena maladom princu.

Mnogi spisi i dokumenta stoje neistraženi, stručni tekstovi potvrđuju da je stanje zaista takvo. Ostaje nam da se nadamo da će srpska lingvistika u jednom trenutku rešiti da se prihvati posla i posveti starosrpskom jeziku, istoriji i postanku sa autohtonog stanovišta bez pritiska i upliva evropskih lingvističkih tradicija.

Pročitaj: Srpska muška imena iz perioda vladavine Nemanjića